Препоруке под тепихом
Три кључне ревизорске институције у БиХ раде годинама, анализирају шта је и како рађено на нивоу БиХ, у републичким институцијама и установама те у оним федералним, и сваке године испишу на стотине препорука с циљем побољшања стања, али генерална слика на терену је све само не добра.
Иако би препоруке које ревизори дају требало да буду обавезан домаћи задатак за све на које се односе, с годинама су постале и остале мртва слова на папиру у која мало ко жели и да погледа.
Као посљедицу тога имамо чињеницу да ревизори, из циклуса у циклус, надлежнима на свим ревидираним нивоима махом указују на једне те исте ствари - на непоштовање закона и подзаконских аката те поступке јавних набавки. И тако укруг.
Поједине замјерке, као што је, на примјер, питање смјештаја војних лица на нивоу БиХ или питања накнада, имају незавидан стаж на листи грешака из пословања, а све су прилике да ће тако, нажалост, и остати. С друге стране, подужа је листа и криваца за такво стање, јер није ту само крив онај ко је на челу прозване институције или установе.
У том мору, недостатак одговорности и немар су у самом врху и то се мора што прије промијенити.
У једном од извјештаја које је прије неколико година објавила Канцеларија за ревизију институција БиХ је назначено да је “домино ефекат” заступљен на том нивоу власти у овој земљи и да једноставно, управо због изостанка одговорности, свако ради шта хоће. Односно, гура препоруке под тепих и не мари јер види да није нико кажњен до сада, а и прилике показују да ће тако и остати.
Тај ланац мора бити прекинут, а да би до тога дошло, многи морају да се тргну и да раде. И ревизори, који пречесто дају преблага мишљења када се погледа списак замјерки и грешака које су пронашли чешљајући пословне књиге. И парламентарци који имају у својим рукама и ревизорске налазе и закључке које усвајају након што их анализирају. И тужиоци на чије адресе иду аутоматски негативни налази и свакако, и као први и као посљедњи, они који се налазе на руководећим позицијама у јавном сектору чији рад и долази под лупу ревизора.
Без успостављања таквог ланца одговорности тешко да ће ревизија остварити своју пуну сврху. Ни у њиховим редовима не смије бити гледања кроз прсте, као ни у другим. “Нормалне” грешке и пропусти не смију да то остану јер тај пут не води у добром правцу за све, већ само оне који раде супротно ономе што пише у актима која су на снази.
Грешке се могу поткрасти, то није спорно, али се морају већ идуће године елиминисати ако се жели поступати како треба, чувати јавни новац и бити узор осталима, а не стално бити на црној листи “како не треба”, а без казне. То нема смисла ни оправдања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
