Прелазно рјешење

- У свом издвојеном мишљењу написао сам да је то политичка, а не правна одлука. Да је међународна заједница спровела Дејтонски споразум онако како је написан, ми бисмо данас имали много већу хомогенизацију између Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта. Умјесто тога, стално су се тражила нека рјешења и подизане тензије - рекао је Поповић у интервјуу нашем листу поводом двије деценије од 1. јула 2000. године када је Уставни суд БиХ донио спорну одлуку о конститутивности.

Ко искрено и са жељом да објективно сагледа ствари и тренутну ситуацију у БиХ може да каже да није у праву?! Која је то одлука, рачунајући наметнуту одлуку ОХР-а из априла 2002. године којом је конститутивност уграђена у Уставе РС и ФБиХ, донијела конкретну корист народима и “грађанима”? Колико је та спорна одлука допринијела бољем положају Срба у ФБиХ или Хрвата и Бошњака у РС? Ко је шта конкретно добио том одлуком осим делегата у Вијећу народа РС, функционера попут рецимо бивших потпредсједника РС Ивана Томљеновића и Шевкета Хафизовића или бивших министара у Влади РС као што су Марин Кватерник или Менсур Шехагић и сличних “фикуса” који су на функције долазили захваљујући искључиво по имену и презимену, умјесто стручности и способности?

Нажалост, умјесто да се истини погледа у очи и попут професора Поповића каже да је тај концепт пропао, из Сарајева се и даље могу чути хвалоспјеви у корист одлуке о конститутивности или још горе, поруке које иду у правцу укидања конститутивности, али са потпуно другачијим циљем од враћања на изворни Дејтон који је донио мир и ударио темеље одрживе државе.

- БиХ мора одбацити превазиђени концепт конститутивности народа и снажније се ангажовати на успостави грађанског и демократског принципа један човјек - један глас - изјавио је прије отприлике двије године актуелни “хрватски” члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић. За ту изјаву награђен је на општим изборима 2018. године на којима је захваљујући бошњачким гласовима поново добио функцију намијењену легитимном представнику хрватског народа. Резултати тих избора потврдили су да најбројнији народ у БиХ спорну одлуку о конститутивности доживљава као прелазно рјешење до циља који је одредио отац бошњачке нације Алија Изетбеговић у својој “Исламској декларацији”: “Муслимани тамо гдје су мањина треба да трпе док не постану већина, а кад постану већина онда треба да формирају исламску државу”.

Елем, ако Србима у Српској и даље нешто није јасно, нека оду у Дрвар, Гламоч или Грахово, па нека питају тамошње сународнике да им објасне. Чуј вас, што тамо, што не питају Србе у Сарајеву?!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.