Предизборно захуктавање
БиХ је ушла у нову изборну годину и сама та чињеница јасно говори да ће се иако тешка политичка ситуација додатно погоршати и да ће бити мало или нимало оних који ће пажљиво бирати ријечи, а далеко више других који ће, због нове трке за гласове, причати све и свашта.
У тим биткама за останак или, с друге стране, долазак на власт и до сада је било свега. Припрема терена траје већ дуже вријеме, јер се и ови, као и сви досадашњи општи изборни циклуси, заснивају да на познатим ријечима “да је пред нама најважнији процес”. Сваки избори су важни. Они показују кога народ жели за своје предводнике. Коме је спреман повјерити кључно мјесто у вођењу заједничког нивоа власти у БиХ те у Републици Српској и ФБиХ, у којој, додуше, још нису до краја имплементирани ни резултати избора који су одржани у јесен 2018. године.
У данима и мјесецима који су пред нама свако ће вући воду на свој млин, а у тој работи морају, ипак, мислити на оне од којих желе глас на предстојећим изборима те бити свјесни да је многима свега преко главе. Да обећања дата реда ради “не пију воде” као некада. БиХ је компликована земља сама од себе, имајући у виду три “историје” које су стално сударају на једном мало простору. Треба истаћи да за тренутно стање значајан дио одговорности сносе и странци који ведре и облаче овдје, јер им се, ето, може, за разлику од матичних земаља, гдје никоме ни би пало би на памет да помисли, а камоли да посегне за неким стварима. Као што је, на примјер, насилна промјена Устава, уређења, односа...
Из њихових канцеларија, након што су на силу спроводили нечије интересе и циљеве у дјело, сада махом стижу ријечи да нису ни на чијом страни, али да за појединце имају спремне санкције и казне у рукавима. Таква политика је погрешна. То знају и сами, али неће признати, свјесни да би то признање значило да се пакују и одлазе.
Ипак, да су и домаћи лидери другачије радили и држали се онога што је тог новембра 1995. године договорено и потписано у Дејтону, можда би било и другачије. Али нису. Појединци који су годинама на позицијама хтјели су, и још би, да мијењају по својим визијама договорено, написано, потписано. То тако не иде. То тако не може, али тако се дешава и због тога што смо данас сви у позицији на којој нам нико нормалан не може да позавиди. Готово на дну дна свих регионалних, европских и свјетских листа које биљеже напретке, а само у врху оних о бахатости, корупцији, нереалних очекивања и жеља.
Странци су се показали, а и домаћи. Само што ће ови други, имајући у виду да су још једно вруће предизборно прољеће, љето и јесен пред нама, додатно да убрзају и покажу на шта су спремни. На тим путешествијима која чекају нас и све њих морају да буду свјесни да је народ тај који их бира и да је народ та адреса којој морају да положе рачуне. А то морају да спознају и гости који су предуго остали.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
