Пребројавање
БиХ као ниједна земља под капом небеском ни двије и по године након пописа становништва нема резултата тог пописа, па чак ни одговора на питање по којој методологији ће се ти резултати објављивати.
Два мјесеца прије истека рока за објаву свих резултата, о методологији и томе који се пописани људи могу прогласити сталним становницима у овој земљи, а који тај епитет не могу понијети, договора нема ни на видику.
Челници три статистичке агенције ове земље и даље тврде да се, ако се за неколико дана постигне договор, рокови за објављивање резултата могу испоштовати. Први човјек Агенције за статистику БиХ Велимир Јукић вели да ће о свему обавијестити Савјет министара, а ако до договора не дође, најавио је да ће Агенција тражити од Парламента БиХ да измијени закон и рок за објављивање резултата продужи. А ријеч је о земљи која броји нешто више од три милиона становника, безмало као Београд.
У цијелом овом циркусу политичка битка се води заправо око тога да се нагура број становника у којем би било више од педесет процената Бошњака и земља доведе у стање у коме ће један конститутивни народ у свим ситуацијама моћи да кроји судбину друга два народа.
Кампањом коју су бошњачки званичници водили како прије пописа тако и сада, треба да буде постигнут договор о методологији обраде података којом би се занемариле све неправилности које су контроле пописа утврдиле. Тако би бошњачки званичници, а и неки званичници у федералној и државној агенцији за статистику, да угурају као сталне становнике оне који су се као стални пописали и у БиХ и у некој другој земљи. Ова настојања превазилазе чак и славног Риплија па је по ономе што заговарају за њих нормално да стални становник ове земље сваки дан на посао иде у Швајцарску, Нови Зеланд или Аустралију и то чак бициклом. Ово је реалност БиХ која се са реалношћу већ одавно посвађала.
Ако се има у виду чињеница да са задњег пописа од прије двије и по године нема резултата, а да онај предратни из 1991. године никада није верификован, не чуди то да се бројкама о било ком догађају након 1991. манипулише како коме одговара, да је сваки десети становник, како је контрола утврдила, прекобројан или, боље речено, измишљен, те да један те исти човјек у исто вријеме може бити становник и БиХ и Америке.
БиХ је изузетак по свему, па стога не чуди да Кина, Русија или Америка резултате пописа објављују много брже од ње. С обзиром на све ове чињенице, овој земљи не само да није мјесто међу уређеним земљама свијета већ ни међу земљама у којима се било шта може утврдити или планирати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
