Пребијање дугова

Милијана Латиновић

На првој мултилатералној компензацији на Бањалучкој берзи, која је успјешно реализована прије четири године, привредници и јавни сектор пребили су 132 милиона марака дуга. То је био огроман и добро обављен посао који је улио наду да ће овај систем измиривања дугова, који је уведен на иницијативу Привредне коморе РС, и те какао поправити стање домаће привреде, која је и тада, баш као и данас, грцала у дуговима.

Привредници нису скривали задовољство због увођења овог начина смањења дугова који коче озбиљан посао и развој. Међутим, судећи према резултатима посљедње спроведене мултилатералне компензације, на којој су предузећа компензовала свега 16,63 милиона марака обавеза и потраживања, може се закључити да је онај почетни елан спласнуо и да је направљена грешка у корацима.

Унутрашња дуговања су и даље велика, а ова година, судећи према основним привредним показатељима, не иде наруку пословној заједници. Прерађивачка индустрија, која би требало да буде окосница развоја, у овој години биљежи велики пад, а прекомјеран увоз свих производа одавно потапа домаћу производњу. Проблема има у свим секторима привреде. Циљ покретања мултилатералне компензације посредством берзе био је да се фирмама олакша измиривање дугова и омогући смањење неликвидности, која је годинама горући проблем привреде Српске.

Очигледно је да привредници, али и остали дужници, поготово они из јавног сектора, не користе пружену шансу у довољној мјери и из само њима познатих разлога се не пријављују на компензације. То потврђује и број учесника на компензацијама, који се константно смањује, а листа дужника у Пореској управи РС све је дужа.

Такође је очигледно да је код нас "кратког вијека" све што је на добровољној основи, те да се строго поштује и спроводи само оно за шта се изричу високе новчане казне.

Усвајањем Закона о јединственом систему за мултилатералне компензације и цесије РС ствари су се покренуле са мртве тачке. Међутим, неколико мултилатералних компензација годишње није довољно да се "крвна слика привреде", која је далеко од доброг, значајније поправи, али јесте добар начин да се иде ка бољем.

Привреди су и даље неопходни нижи намети и помоћ свих нивоа власти како би се ситуација поправила. Српска је направила одређене помаке, али на томе се не смије стати уколико на крају године желимо сабирати приходе, а не губитке. Растерећење привреде сигурно би донијело и нова радна мјеста и веће плате, и то је оно за шта сви у Српској треба да се боре.

За боље сутра рукаве морају засукати и привредници и искористити сваку шансу која им се пружа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана