Празник рада

Милијана Латиновић

Међународни празник рада у Републици Српској већина радника дочекује у страху за радно мјесто и егзистенцију.

 

Вирус је угасио многе погоне у Српској, па фабрике данима зјапе празне, не раде тржни центри, а затворени су и угоститељски објекти.

Мирис роштиља и славље на излетиштима уз иће и пиће никоме не падају на памет, не само зато што је одлазак на излетишта забрањен и што ће у вријеме празника на снази вјероватно бити полицијски час како би се зауставило ширење вируса корона, већ и због тога што већина нема ниједан разлог за славље.

И оно мало привредних субјеката који раде у вријеме пандемије, раде смањеним капацитетом. Због свега тога стотинама радника послодавци су већ уручили отказе, а неки су привремено послати кући.

Да ли ће се и када вратити на посао, питање је на које нико не даје одговор.

Ни они који свако јутро долазе на посао нису у много бољој ситуацији јер не знају да ли ће на крају мјесеца добити поштено зарађену плату или ће им на рачуне лећи само минималац, иако свакодневно ризикују здравље долазећи на посао.

Пандемија због које су у проблему сви сегменти друштва показала је да радника ипак нико и ништа не може да замијени и да је у овом тешком времену најважније сачувати свако радно мјесто јер без радника биће немогуће подићи економију и привреду када све ово прође.

Вирус ће кад-тад морати да попусти, а живот да се врати у нормалу. Требало би да тога буду свјесни сви они који су, чим је “зашкрипало”, подијелили отказе. И прије ове ситуације Српској је недостајало стручне радне снаге, јер су многи отишли у иностранство. Смијешно је ако бахати послодавци мисле да ће им се ти исти радници којима су уручили радне књижице вратити једног дана када посао крене. Неће никада.

Криза изазвана појавом и ширењем вируса корона показала је право лице сваког послодавца у Српској. Не треба заборавити оне који упркос минусима на рачунима и отежаном пословању свим силама настоје да спасе радна мјеста и сачувају раднике. И не само то, има и оних послодаваца који у вријеме кризе ипак отварају радна мјеста и пружају шансу онима којима је посао потребан. Малобројни су, али их има. Свјесни су да нема те машине која може да замијени вриједног и поштеног радника.

Сада више него икада Република треба да стане у заштиту свих радника и да не дозволи да ионако нарушена радничка права постану мртво слово на папиру јер радници овај 1. мај дочекују у никад горем положају, са само једном жељом, да се врате на посао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана