Празник рада
Међународни празник рада у Републици Српској велики број радника из године у годину дочекује са незадовољством и све мањом жељом за било каквим слављем. Мали је број оних који се истински радују прослави 1. маја, која одавно и није прослава, већ грчевита борба за права која се веома често гурају у запећак.
Права бројних радника одавно су само мртво слово на папиру, а многи су, упркос жељи и вољи да поштено зарађују како би прехранили породице, остављени на милост и немилост послодавцима. Јавашлук и непоштовање радничких права у појединим предузећима одомаћили су се до те мјере да је такво стање за послодавце постало сасвим нормално. А не смије да буде.
Иако се Српска годинама бори против сиве економије, пооштрава законске мјере и прописује све веће новчане казне, бахати послодавци успијевају да измакну и закону и правди, па не уплаћујући доприносе поткрадају и раднике и Републику.
Многи на радна мјеста одлазе страхујући од отказа, а на Празник рада гледају као на ријетку прилику да предахну и дан проведу са најмилијима.
Одлазак на излетишта, славље уз иће и пиће, већини и не пада на памет.
Пратећи статистику, они који нису баш најбоље упућени у ситуацију могли би закључити да код нас ипак руже цвјетају, јер се број незапослених на евиденцији Завода за запошљавање константно смањује. Међутим, и најсјајнија медаља има двије стране, па тако и истина о паду броја незапослених.
Иако се привреда донекле развија и радна мјеста отварају, много је више оних који су у протеклих неколико година с кофером у руци отишли у Њемачку, Словенију и друге европске земље и тамо зарађују вишеструко веће плате. И нису отишли само они, отишле су цијеле породице, које и не помишљају на то да се врате. И није то проблем само код нас, исту муку муче и земље региона.
Надлежни у Републици Српској увјеравају да ће наставити да стварају бољи пословни амбијент, учинити све да растерете привреду и да у сарадњи са послодавцима створе услове за раст плата. Одлучни су у намјери да сиву економију искоријене.
Све док се то не деси, биће незадовољних радника који због мале плате, неуплаћених доприноса, накнада за превоз и топли оброк, не могу и не желе ни да да размишљају о првомајском роштиљу и пасуљу, у којима из године у годину доминира зачин горчине.
Овогодишњи, ако је судити према најавама метеоролога, зачиниће пљускови и понека пахуља снијега.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
