Празници и честитке
Закон о празницима на нивоу БиХ, који је на Дан Републике Српске објелоданио предсједавајући Парламента БиХ Денис Бећировић, наново је постао камен спотицања у БиХ и у овој до краја недефинисаној земљи подарен као нова циркусијада.
Млађани Бећировић представљајући овај "нови стари" приједлог тврди да има подршку 80 одсто посланика и народа, али није знао да презира ко су они на које рачуна, нити да наброји колико је оваквих законских покушаја упућено од почетка рада Парламента БиХ од Дејтона до данас. Бећировић није желио да коментарише ни "честитке" које су добили представници Републике Српске у институцијама БиХ и институције Републике Српске тврдећи да за то треба да "одговарају" они који су износили ставове, као што и он, како тврди, одговара за своје. Међутим, сви они који имају мало дуже памћење од Бећировића знају да је наводно независна невладина организација "1. март" под диригентском палицом некадашњег министра образовања и науке Емира Суљагића, "рјешење" СДП-а коме и сам Бећировић припада. Управо та организација је ових дана на све адресе у Републици Српској одаслала честитке непримјереног садржаја које вријеђају Републику Српску и све њене институције, представнике у институцијама БиХ и све оне који живе у БиХ, а не мисле као Бећировић и њему слични.
Заборавља овај млађани историчар, који би макар са професионалне стране требало да зна, како авнојевски слоган каже и иза кога се заклања, да БиХ није ни муслиманска, ни српска, ни хрватска, него и .... и да прича коју сада пласира не значи да најмногобројнији народ треба да са карте БиХ избрише Србе и Хрвате, а све под слоганом "грађанске БиХ" и "љубави према овој земљи".
Требало би овај СДП-ов јуноша да погледа добро Дејтонски споразум који је уједно и Устав ове земље, као и архивске снимке о томе ко је потписао, а ко гарантовао Дејтонски споразум, па да онда "отровне стријеле", које је некоћ слао према Србији њихов некадашњи страначки колега Жељко Комшић, престане слати на ту страну, као и на ону на западу. Није му прошло, па неће ни Бећировићу.
Ако је овај врли историчар све заборавио, онда би као парламентарац могао да упита своје колеге у Парламенту и Србе и Хрвате да ли су задовољни оваквом БиХ, да ли подржавају законски приједлог, који је по ко зна који пут упућен у Парламент БиХ и наравно пао као трула крушка.
Празновање Дениса Бећировића и "честитке" њему сличних никада нису добра донијели овој земљи, па уколико се баш заклињу у њену уставну одрживост, морали би погледати мало шире од сарајевске чаршије и опстанак ове земље учинити одрживим. Јасно је као дан да може живјети само на компромису у коме празновање и честитке треба да буду прихватљиве за сва три народа и неувредљиве за било кога.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
