Празне школе

Иако због смањења броја ђака није било отпуштања просвјетних радника, посљедице се нису могле избјећи, па је великом броју наставника умањен фонд часова. Највеће посљедице осјетили су професори физичког васпитања, од којих ће неки ове школске године држати само два часа седмично. Са смањењем фонда часова на удару се нашао и новчаник наставника, јер је логично да са мањим радним временом услиједи и тања зарада, која ни до сада није била бог зна шта.

Осим професора физичког васпитања, ова мјера погодила је још просвјетних радника, а ни ту се не назире крај професорским мукама, јер је ђака из године у годину све мање па професори немају кога да уче новим вјештинама и знањима. Све ово показује да је бијела куга одавно захватила Српску, јер је сваке године више умрлих него рођених. Очигледно је да живимо у времену када се мало ко одлучује за потомство, стварање породице и богаћење школа већим бројем малишана.

Уколико се оваква ситуација настави, не можемо а да се не запитамо какву демографску слику можемо да очекујемо за неколико година, колико ће школараца сједити у клупама и колика ће уопште тада норма часова професора у Српској износити.

Каква је будућност у Српској, ако ће у њој бити све мање ђака? Одговор је сасвим јасан. Никаква, јер немамо се коме радовати али ни за кога радити и живјети. Умјесто да се граде нове школе, да се школске клупе пуне ђацима, те да се тражи додатна столица за ученика, код нас је ситуација кренула низбрдо. Школе се затварају, ђака нема, професорима се смањује фонд часова јер једноставно немају коме да држе наставу.

У рјешавање овога проблема треба да се укључе сви и то хитно. Надлежни треба да дају више стамбених олакшица за младе брачне парове, те пруже младим људима шансу за запослење, како би се лакше одлучили за стварање породице јер једино на тај начин школска дворишта ће бити веселија, а професори ће имати за кога да раде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.