Празне ријечи
Поједини становници рубних општина у Српској, које се налазе у близини границе са Унско-санским кантоном, претходних дана били су у страху и да изађу из куће, због таласа миграната који излазе како из кукуруза, тако и из шума.
Нико не зна колико их је у тим општинама и одакле у толиком броју посљедњих дана, а све је извјесније да су ту довезени са стране Унско-санског кантона, јер из правца Српске нису дошли.
Због страха становници појединих села почели су да ходају у све већим групама јер не знају на шта су све спремни мигранти који лутају БиХ у нади да ће што прије напустити њене границе и дочепати се европског тла.
Како вријеме одмиче и долази зима и пад температуре, а власти на нивоу БиХ ништа не раде на рјешавању мигрантске кризе, страх домаћег становништва за живот биће све већи и већи, а миграната све више и више.
Јасно је да ће изненадних комшија, који ће бити гладни и премрзли, бити и за извоз, али тим проблемом мало ко у овој земљи апсурда настоји да се позабави.
Али ништа друго не можемо ни да очекујемо од земље као што је БиХ и у којој ресорни министар безбједности БиХ Селмо Цикотић, умјесто да се позабави рјешавањем проблема ове кризе, мигранте пореди са туристима и додаје да је добро што их имамо. Шта грађани након тога могу очекивати? Ништа, али баш ништа.
Ко зна какве још приједлоге можемо да очекујемо на питању овог проблема. Шта год да чујемо, послије изјава Цикотића не можемо да се изненадимо.
Политичари ће свакако наставити да пребацују одговорност са једних на друге и на тај начин настојати да уберу који јефтини поен на питању мигрантске кризе јер се ближе и локални избори. Многи ће обећавати и предлагати све и свашта само да би привукли на своју страну који глас више, док је реалност сасвим другачија. Њихова обећања неће умањити страх и зебњу грађана од изненадних гостију, који су и до сада проваљивали у куће и помоћне објекте. Доста им је празних ријечи и власт једном за свагда треба да коначно почне да своја обећања спроводи у дјело.
Не треба да заборавимо ни да је у протекле двије године чак 120 милиона марака спискано на рјешавање мигрантске кризе, која, како нам се чини, никада више није дошла до изражаја као претходних дана. Можда је дошло и пет до 12 да се коначно нешто уради на питању миграната, јер ако и даље надлежни буду жмирили на мигрантску кризу, ко зна шта нас све чека и шта нам доноси хладна зима.
Сат откуцава, а проблеми се само акумулирају. Не само када је ријеч о мигрантима, већ и другим важним питањима у БиХ. А оправдан је страх да и остали министри почну да причају и раде као Цикотић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
