“Правосудни” милиони
У правосуђу у БиХ по свему судећи нема кризе нити се зна шта је то штедња. То се најбоље види из годишњег извјештаја Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) за 2011. у којем се наводи да су правосудне институције у БиХ потрошиле у посљедње двије године чак близу 400 милиона марака из ентитетских и буџета БиХ.
Највише потрошише у ФБиХ - за двије године невјероватних 228,79 милиона марака. Правосудне институције у Српској потрошиле су дупло мање 113,34 милиона марака, Суд и Тужилаштво БиХ 41,09 милиона, а ВСТС 10,9 милиона марака, али је од донатора још добио око 18,96 милиона. Осим тога, ВСТС је правосудним институцијама дао смјернице према којима су требале да троше десетине милиона више.
Да су у правосуђу БиХ навикли на велике суме, показује и то да је према извјештајима ВСТС-а од 2004. до 2008. године потрошено приближно 760 милиона марака, од чега је највећи дио трошен на плате радника.
У ВСТС-у енормне трошкове и смјернице за још веће трошење правдају тиме да је “адекватно финансирање један од најважнијих услова за несметано обављање редовних судских и тужилачких активности и независност у раду”. Не спори то, наравно, нико, као ни чињеницу да су им паре потребне, али исто тако треба узети у обзир резултате истих тих активности и рада за који су порески обвезници дали стотине милиона марака. A какви су ти резултати, најбоље показује статистика.
Сам предсједник ВСТС-а Милорад Новковић потврдио је прије неколико дана да у судовима у цијелој БиХ има укупно 400.000 неријешених предмета, као и 1,5 милиона предмета из комуналних дјелатности. Дакле, укупно готово два милиона. Рече још да је само шест судова у 2011. ријешило проблем са старим предметима, док се 26 судова у прошлој години ријешило предмета који су били старији од 20 година и да тако старих предмета има још. Другим ријечима, појединци деценијама чекају да дођу на ред и остваре своја основна права.
Није озбиљно схватана ни реформа правосудног сектора, па већина правосудних институција још није ни унијела планиране активности из Aкционог плана Стратегије за реформу правде у БиХ у своје средњорочне стратешке и годишње планове. A умјесто суштинских проблема, главна им је активност израда правилника, анализа и нацрта прописа.
О ефикасности појединих судија и тужилаца, обустављању и отезању истрага, корупцији и сумњивим и нелогичним пресудама већ је довољно речено.
Вриједи ли тај рад стотине милиона марака, нека просуде они који плаћају судије и тужиоце. A то су становници БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
