Правосудни апетити
Правосудне институције БиХ су готово свакодневно на мети критика јер је мало ко задовољан њиховим дијељењем правде од постанка до данас. И то с правом.
Велики број предмета, посебно оних који се тичу дешавања из ратних деведесетих година, још чека епилог, иако се доста година нанизало од када скупљају прашину у ладицама неких правосудних институција, док је са друге стране евидентно да су многе пресуде изречене на националној основи.
БиХ, оваква каква јесте, има великих проблема, а добар дио је посљедица управо нерада правосудних институција јер многи случајеви организованог и привредног криминала, корупције и ратних злочина или предуго чекају или нису санкционисани како налаже теорија већ устаљена пракса.
Такав рад правосуђа додатно и изнова пољуљава крхке основе на којима почива послијератна БиХ, али надлежни не маре за то много. Њихова кључна водиља је да сваке године траже за себе више новца из буџета, под изговором да је то управо оно што им треба како би подигли свој рад на виши ниво.
Те жеље су им испуњаване углавном увијек, али резултати су, по правилу, изостајали.
Број критика сразмјеран је дубини њихових џепова, али то не пије воде у бројним случајевима. Они су зацртали свој правац, а то је да стално траже више и више, и да то и добијају.
Ту традицију су наставили крајем прошле године када су сви састављали захтјеве за наредни период, а коначна рачуница је показала да траже више од онога што су имали у каси.
Тужилаштво је, на примјер, затражило десет милиона више и то под плаштом да ће само на тај начин успјети да ставе тачку на изазове који су пред њима.
Никакву гаранцију нису приложили и шта ћемо, рецимо, ако и добију новац, а не ураде оно што су навели? То питање је, и сада, као и годинама раније без одговора.
Стално се вртимо у кругу обећања и нереалних захтјева и зато је ова земља гдје и јесте. На самом дну на бројним европским и свјетским листама.
Извјесно је, са друге стране, да ће институције правосуђа на крају добити што и затраже, али би стварно био ред да новац оправдају резултатима и правдом.
Само такав епилог био би им адут да наставе да повећавају апетите јер би, у супротном, све било ван памети. Правосуђе мора да буде један од стубова друштва, а не да млати празну сламу и ниже јединице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
