Правосуђе

Та тврдња праву снагу има зато што је није изрекао неки политичар него потпредсједник ВСТС-а Ружица Јукић, која једина није гласала за доношење закључка ВСТС-а којим је изражена забринутост због оспоравања законитости постојања правосудних институција на нивоу БиХ.

У тој причи битне су четири ствари.

Прва је то што ВСТС тим закључком штити Суд и Тужилаштво, иако о раду тих правосудних институција нема никакве информације. Јер да су оне анализом властитог рада дошле до прецизних података о томе да су, рецимо, припадници свих националности оптужени и осуђени равномјерно и сходно злочинима које су починили, ВСТС би у том случају и требало да их штити. Али тада не би ни имао ту потребу, јер, у том случају, такав рад тих институција никоме и не би сметао.

Међутим, с обзиром на то да су ти процеси главни узрок незадовољства у Српској, јер су највећи предмети - предмети за масовна убиства Срба остали неријешени, разумљиво је то што је Народна скупштина донијела одлуку о расписивању референдума.

Друга важна ствар, коју је Јукићева такође јавно изнијела, јесте постојање двоструких стандарда ВСТС-а. Па тако кад правосуђе критикује Серж Брамерц, ВСТС то безрезервно прихвата, али не може да прихвати да то исто кажу становници РС.

Трећа је увид у стање предмета ратних злочина, поготово оних највећих, у Тужилаштву и Суду. Наравно да нико не може и не смије да штити те институције ако нема увид у стварно стање тих предмета. А не само да га нема ВСТС, него ни Мисија ОЕБС-а, којој је недавно главни тужилац Тужилаштва покушао да забрани приступ тим предметима.

И четврта важна свар је то што није тачна тврдња ВСТС-а да оспоравање таквог Суда и таквог Тужилаштва не доприноси владавини права.

Напротив, оспоравање таквих институција није притисак на њихов рад него је то, баш, повратак праву.+

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.