Правосуђе

Горан Маунага

Прокламовани принципи јачања владавине права и правне сигурности под дебелим су упитником још од формирања Суда и Тужилаштва БиХ, а да од тога нема скоро ништа, дефинитивно и коначно може да се увјери и цјелокупна јавност захваљујући отвореном сукобу те двије институције.

Можемо само да претпостављамо тачне разлоге и количину анимозитета који су довели до тако оштрог јавног сукоба тих институција, до "рата" саопштењима што је, не само непримјерена пракса у правосуђу, него начин до сада невиђен у свијету.

Једно је сигурно: с обзиром на интензитет тог сукоба који је настао због предмета "Месо" и "Гибралтар", у позадини свега стоји политика, а не право, правда и процедурални пропусти.    

Потпуно погрешно би било упуштање у "меритум" у том правосудном рату, у "вагање" кривице, одговорности једних или других јер, једноставно, обје стране су прекршиле правило да се све несугласице између њих рјешавају унутар система и у оквиру закона. Кривица и одговорност су подједнаке.

Исто као што су подједнаке и у свим претходним годинама везано за низ предмета, углавном кривичних дјела ратног злочина, а у којима је и тужено и суђено на, најблаже речено, чудан, нелогичан, неправни начин.

Ако би човјек био малициозан, могло би се констатовати да је овакав јавни рат Тужилаштва и Суда чак потпуно логичан слијед догађаја након што су те институције својим досадашњим начином рада, изнуђивањем доказа и необјашњивим пресудама показале прави разлог њиховог оснивања и постојања.

Иако је, дакле, низ свједока у више предмета потврдило да су им тужиоци свједочења изнудили, узели под присилом и уцјењујући их, уз подметање и мијењање исказа, и иако је Европски суд за људска права оцијенио да је Суд БиХ у предметима ратних злочина судио по неважећем закону, све то није ни дотакло те правосудне институције.    

Али, зато, јесу политика и политички интереси који су дубоко и отпочетка инволвирани у те предмете преко њихових актера.

И не само у те.    

Суд БиХ је у праву кад каже да је таквим иступима дошло до узнемиривања комплетне јавности, али гријеши кад за ту ситуацију, поред Тужилаштва, не криви и себе.

Посебно је погођен израз "узнемиравање комплетне јавности", којим се мисли на цијелу БиХ, јер је до сада, годинама, због начина рада и Суда и Тужилаштва, с дебелим разлогом био узнемиран само дио јавности који се односи на Српску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана