Прављење алибија
Вашингтон, Лондон и Брисел запријетили су Русији оштрим санкцијама и адекватним одговором уколико Москва изврши агресију на Украјину. И ова реченица се из дана у дан попут покварене грамофонске плоче пушта из ових бирократских и војних центара моћи, дижући тензије и ширећи страх од неког новог сукоба.
Да ли су ове сумње и страхови оправдани, те да ли је један такав сценарио могућ? Анализирајући све из безбједне “даљине”, како би се видјела читава шума, рекло би се како су ствари намјерно постављене наопачке.
Прво и основно правило када се анализирају овакве и сличне ствари јесте коме би уопште одговарао евентуални сукоб Украјине и Русије? Москви сигурно не. Зашто би Русија из чиста мира напала Украјину и угрозила регионалну стабилност? Логичан одговор не постоји.
Шта је уопште спорно у томе што нека земља распоређује своје војне снаге унутар својих граница, а у исто вријеме се заборавља да ти исти који шире ту русофобију постављају своје ракете средњег домета широм Европе.
Утисак је како Запад на овај начин, у ствари, свјесно и намјерно диже тензије износећи неаргументоване сумње, а како би направио одређени алиби. Тражи се изговор за “нешто”. Очигледно је да постоји план да Украјина покуша војно да заузме Крим и Донбас. У том случају Москва сигурно не би сједила скрштених руку.
Америка, с друге стране, сигурно не би директно ушла у тај сукоб, већ би га само искористила да Русији, са својим савезницима, уведе економске и финансијске санкције.
Други разлог би могао лежати у чињеници да НАТО жели под своје окриље ставити и дио балтичких земаља, те тако додатно помјерити своју “црвену линију” према Кремљу, за коју су након рушења Берлинског зида рекли да је неће никада мијењати.
Русофобија која се попут вируса, направљеног у једној од пентагонских лабораторија, вјештачки шири европским континентом има за крајњи циљ бацање Русије на кољена.
Руски предсједник Владимир Путин свјестан је те геополитичке игре Бајденове администрације. Покушава на миран и дипломатски начин то ријешити, али с друге стране се упорно праве нијеми и слијепи. Протјерују се руске дипломате, уводе санкције руским компанијама и бизнисменима...
Утисак је како се и у БиХ прави сличан сценарио. Ствари се такође окрећу наопачке како би се направио алиби за одређене политичке потезе и одлуке. И у овом случају све има везе са Русијом и НАТО-ом, а никако са правом и правдом. Знају и они који причају о санкцијама стварно стање, али им се дрчни Срби не уклапају у концепт новог свјетског поретка какав су замислили.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
