Правила понашања
У БиХ је посљедњих дана, више него икада раније у њеној новијој историји, све под великим знаком питања. Једино је сигурно да је стигао нови високи представник, њемачки дипломата Кристијан Шмит и да је Српска одлучна да обори посљедњу одлуку његовог претходника Валентина Инцка која је пробудила све духове прошлости и ставила тачку на слободу говора - једну од највећих европских и демократских вриједности.
Ако је и било мало наде да БиХ може напредовати, да њени лидери имају снаге и воље да засучу рукаве и ухвате се у коштац са нагомиланим проблемима, Инцковом одлуком све је заустављено. Нису само представници српског народа на то бурно реаговали и повукли се из званичних институција, и сам народ рекао је шта мисли о томе, потписујући петицију широм Републике Српске.
Инцко још, изгледа, мада је непојмљиво, не зна шта је учинио. И још су горе његове посљедње поруке на одласку из БиХ да жали што није наметнуо још неке законе. Боље да се само нечујно упутио ка граници и отишао, јер нико нормалан не може да му буде захвалан.
Чињеница је да је ова земља још протекторат, након дуже од четврт вијека, јер “живи” и даље на њеној територији институција високог представника, али је исто тако чињеница да Европска унија, барем декларативно, истиче да је будућност БиХ у тој европској породици и да се на том путу покушава испунити што више услова. Један је трајно закључавање врата ОХР-а, али иако су и неке свјетске велесиле, увидјевши куда све води, затражиле да тај кључ буде стављен чим је Инцков мандат истекао, то се није догодило, али се десило ово што се десило са наметањем закона.
Инцко је вратио земљу уназад и угушио оно мало позитивне воље коју су и показивали лидери у пословима који су постављени пред њих. А пуно их је, од суштинских ствари потребних за свакодневно функционисање, посебно у условима пандемије вируса корона, до одговора на све европске захтјеве. И сада је све стало, само је Кристијан Шмит стигао. Шта год да причао по доласку, мора имати у виду да долази у земљу у којој су три равноправне стране, у којој народима треба давати вјетар, а не нож у леђа и да, као представник међународне заједнице, мора радити у интересу свих. Шмит, када је дошао, прво мора вратити повјерење на свим адресама и показати другачије манире од оних који су већ виђени код његових претходника.
Инцко му је увелико отежао посао и зауставио контакте унутар БиХ, која, ма каква год да је, неће напредовати док је не преузму њени легално именовани и изабрани представници народа. То је модел по којем је скројена и само на тај начин је могуће да опстане. Шмит може помоћи, ако је то и заиста жеља оних који јој кроје судбину и пишу историју, само једним потезом. Али само ако је напредак БиХ жеља и оних моћника с друге стране њене границе и ако истим очима буду гледали све три народа под овим дијелом неба.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
