Прави вјерници

К’о сваки “прави Србин”, Бога споменем кад је пенал за Србију (некад давно и уочи испита), а крстим се углавном кад чујем какву глупост, што је додуше скоро свакодневно, ал' то нема претјеране везе са вјером. Укратко, нисам неки нарочити вјерник.

Али зато искрено поштујем праве и истинске вјернике, при чему не мислим на помодаре који иду у цркву “да буду виђени” и којима је смјерност посљедња врлина. Поштујем до Бога вјернике који живе по Божијим заповијестима и којима одлазак на литургију и примање Свете тајне причешћа представљају духовну храну без које се не осјећају чисто и испуњено. Нажалост, њих је јако мало и долазе из круга оних који су били у првим редовима пред олтаром онда када су данашњи помодари ходали у кожним мантилима или напуштали крсну софру кад се ломи крсни хљеб и узима кољиво. Таквима одлазак у цркву не значи много, да не кажем ништа, и полицијски час за Васкрс неће ни умањити, ни ојачати њихову вјеру, док онемогућавање правим вјерницима да присуствују литургији јесте гријех. Али они ће наћи утјеху у ономе што је најбоље срочио владика захумско-херцеговачки Димитрије у писму вјерницима у којем каже: “Не смијемо дозволити да угрожавамо животе својих ближњих, јер су они за сваког правог хришћанина највећа светиња. Та два сата нашег заједничког недјељног и празничног сабрања и дјелања, што и значи ријеч литургија, сада можемо, осим личном молитвом, оплеменити и на другачији начин. Можемо се уз све прописане мјере предострожности потрудити око неког болесног, старог или просто некоме од њих коме је ограничено кретање обавити неопходну набавку и опет се, послије такве 'литургије' причестити. Зар не би ово био диван начин да живимо нашу вјеру у овом времену кад смо сви на испиту, себе духовно обогаћујући, а ближње и духовно и материјално?”

Дежурни “душебрижници” и лажни борци за људска права који данима осуђују цркву зато што не затвори своја врата и обустави богослужења ове ријечи нису жељели да чују, као ни два саопштења Светог синода СПЦ у којима се “посебно напомиње да није добро да се одлазак у цркву користи као изговор пред својом савјешћу за непоштовање мјера самоизолације” и “позива свештенство, монаштво и вјерни народ да се у свему придржавају прописа које је донијела држава”.

Ти “душебрижници” су гори и од поменутих помодара и једино што прижељкују су сцене у којима полиција за Васкрс истјерује вјернике из цркве и спречава богослужење. Прави вјерници им то задовољство не би приуштили, па им је остало само да се у својој злурадости радују полицијском часу. Христос Васкрсе!


 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.