Правда за жртве из Добровољачке

Правосудне институције годинама опструишу многобројне доказе који су им предочени и не одговарају чак ни на одлуку Уставног суда БиХ да се одреде о приговору на одлуку о обустављању истраге у  овом случају коју је донио страни судија Џуд Романо непосредно прије него што је напустио ову земљу.

Док с једне стране све породице жртава бошњачке националности без проблема полажу цвијеће на мјеста страдања својих сродника гдје год им падне на памет широм Републике Српске, дотле је, с друге, Србима онемогућено да поставе спомен-обиљежје за жртве у Добровољачкој, а прије неколико година када су уз изузетне мјере обезбјеђења долазили у улицу страдања недужних младића, били су изложени увредама и понижењима. Цвијеће и свијеће су завршавали у контејнерима и прије него што би успијевали да пређу међуентитетску линију која се налази неколико стотина метара даље.

Да би избјегли додатна понижења и провокације одлучили су да парастос и обиљежавање страдања у Добровољачкој улици измјесте из Сарајева и да то чине надомак овог града који је некада био и њихов.

И данас након толико година стрпљиво поручују онима који одлучују који ће од тасова које богиња правде држи у руци превагнути, да је једини пут ка правди казна за злочине.

Истовремено, у граду који се покушава окитити ореолом мултиетничког и отвореног за све људе, они који су носили пушке и пуцали на колону као и њихови сљедбеници страдање у Добровољачкој обиљежавају као своју велику побједу и јунаштво. Укратко, ентитетска линија и даље дијели двије истине о ономе што се на почетку рата ту дешавало.

Не буду ли у овој земљи коначно ствари постављене на праве ноге и правосудне институције кажњавале све починиоце ратних злочина у Добровољачкој улици и иним стратиштима гдје су жртве Срби, ова земља сигурно неће моћи кренути напријед. Помирење и заједнички напредак ће јој бити све даље, а раздор и неразумијевање ће је полако али сигурно разградити до краја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.