Правда по Aлијагићима
Уставни суд БиХ је на пленарном засједању у петак и суботу одбио захтјеве за приоритетно рјешавање захтјева за преиспитивање коначних и обавезујућих одлука, међу којима је и пресуда у случају "Салих Aлијагић и други".
Тиме ће Република Српске још морати да сачека на ревизију пресуде, према којој ће браћи Aлијагић морати да исплати укупно око десет милиона марака одштете и камата.
Уставни суд БиХ је 30. маја прошле године усвојио апелацију Салиха и Муамера Aлијагић из Требиња, оставивши на снази пресуду Окружног суда донесену 24. септембра 2004. године, према којој су општина Требиње и Влада РС обавезне да на име материјалне штете Aлијагићима исплате додатних пет милиона марака.
Aлијагићима је већ са каматама исплаћено 1,8 милиона марака, чиме су извршене претходна пресуда Окружног суда Требиње и ревизија Врховног суда БиХ.
Република Српска тако мора да исплати енормну одштету на основу сумњивих тужби и пресуда.
Јер, сви који су имало упућени у овај случај, знају да су браћа Aлијагић осумњичена да су до вишемилионске одштете за, сада већ чувене, "сребрне електроде" дошла уз помоћ фалсификованих докумената, што је предмет посебног судског спора. Да ствар буде још компликованија, и од тог је предмета, који је, наравно, уско повезан са овим првим, направљена "игра без граница". И то због тога што је Салих Aлијагић избјегавао да се појави у суду.
Све су те чињенице добро познате Уставном суду, који, ето, опет није хтио да се по хитном поступку позабави овим случајем и коначно га ријеши.
Није суд узео у обзир ни питање: Шта ако РС исплати вишемилионску одштету, а касније се прихвати жалба Правобранилаштва БиХ, па се утврди да Aлијагићи немају право на све те силне милионе и да морају да их врате?
Ко ће Републици Српској да врати те паре? Ко ће да одговара за то ако РС не буду враћене паре?
Јер, браћа Aлијагићи не живе у БиХ, то знају сви, па би ваљда требало да зна и Уставни суд. Салих Aлијагић држављанин је Хрватске, док његов брат Муамер има шведско држављанство, тако да би одлука о враћању пара била потпуно неважна.
Правобранилац РС Слободан Радуљ истакао је да је сваки суд дужан да спријечи настанак штете која се касније тешко може надокнадити, а да је одлука Уставног суда БиХ у вези са "предметом Aлијагићи" таква да се штета не би могла надокнадити.
За РС остаје још једино могућност да се обустави извршење пресуде Окружног суда у Требињу, по одлуци Уставног суда из 30. маја 2009. године. Да ли ће успјети да издејствује обуставу и тако бар на неки начин успије да спријечи штету, остаје да се види.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
