Правда и Сарајево
Први пут откад је формирано за Тужилаштво БиХ може се рећи да заиста покушава да ради свој посао професионално захваљујући тужиоцу Посебног одсјека за ратне злочине.
Наиме, тужилац тог одсјека у петак је подигао оптужницу против осморице осумњичених да су учествовали у систематском удруженом злочиначком подухвату и у ратним злочинима почињеним над Србима и Хрватима од маја 1992. до јануара 1996. године на ширем подручју Сарајева, укључујући општину Хаџићи.
Они су осумњичени да су починили ратне злочине над заточеницима током рата у БиХ у логорима “Силос” у Тарчину, у просторијама Основне школе “9. мај” у Пазарићу и у логору у магацинима касарне “Крупа” у Зовику, све у општини Хаџићи.
Пријеayi}i. HaPrije тог, недавно, тужилац истог одсјека подигао је оптужницу против тројице осумњичених, које, поред почињених ратних злочина у бившој касарни “Виктор Бубањ” и у Централном затвору у Сарајеву, терети и за свјесно учествовање у удруженом злочиначком подухвату од почетка маја 1992. до краја новембра 1992. године.
У тој оптужници наводи се да је циљ тога било заробљавање цивила српске националности са подручја Сарајева и држање заробљених у нехуманим условима у “Виктор Бубњу”.
За Сарајево и ФБиХ прво помињање учествовања у удруженом злочиначком подухвату у оптужници Тужилаштва БиХ било је прави шок. Систематски удружени злочиначки подухват, за који у Тужилаштву БиХ наводе да је трајао од почетка рата у БиХ па све до почетка 1996. године, дакле чак и послије званичног завршетка тог рата, нешто је за шта представници бошњачког народа нису могли вјеровати да ће, иако је неоспорно постојао, бити икада споменут у некој оптужници против Бошњака.
Јер све вријеме радило се о директом политичком и иностраном утицају на рад бх. правосуђа, док су, с друге стране, злочини и удружени злочиначки подухвати били резервисани искључиво за Србе. Затечени, бошњачки представници и оптуженици за ратне злочине вјероватно се питају шта се, одједном, десило? Па су се, у случају истраге против генерала АРБиХ Атифа Дудаковића и припадника Петог корпуса АРБиХ, окупили да дају подршку и договоре о протестима због дирања “хероја одбране од агресора”.
Ипак, не треба преуранити у закључцима да је правда спора али достижна. Тек треба видјети да ли ће Суд БиХ прихваћати или одбацивати те оптужнице, као што је то недавно урадио Кантонални суд у Сарајеву, када је одбацио оптужницу и ослободио Самира Бејтића, осумњиченог за ратне злочине почињене над Србима и Хрватима на Казанима, иако су за то постојали и свједоци и докази.
О чему год се радило, покушај професионалног рада Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ треба похвалити, исто као што треба очекивати невиђене притиске, који су већ несумњиво кренули.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
