„Правда“ Хашког трибунала
Радом Хашког трибунала, који након 24 године рада затвара своја врата, најзадовољнији би могли бити представници бошњачког народа у БиХ, али, генерално, може се рећи да радом те међународне правосудне институције нису потпуно задовољни представници ниједног народа у бившој Југославији. Прије свега због тога што, према оцјенама са свих страна, није допринио помирењу. Напротив.
Поготово разлога за незадовољство има српски народ чији су осуђеници у том суду добили најдрастичније и најдугорочније затворске казне.
Да се ту ради о политичким одлукама јасно се види и из главне поруке предсједника Хашког трибунала Кармела Агијуса, коју је изнио на засједању Савјета безбједности УН на коме је посљедњи пут расправљано о раду овог суда, а која гласи „Посао је обављен“, у складу са чврстим обећањима датим Савјету безбједности.
То што се Агијус овом прилику осврнуо једино на важност пресуда у предметима „ Младић“ и „Прлић и други“, не имајући ниједан предмет бошњачких функционера који су чинили или наређивали злочине, а који су данас на слободи умјесто у затвору, најбоље осликава неправду и неправичност тог суда, али и непријатељство које је, умјесто помирења, Хаг оставио на ровитом Балкану.
И са аспекта представника Русије у УН Петра Иличева, овај је трибунал примјер постојања дуплих стандарда, једностран и антисрпски, интерпретирао је трагичне догађаје деведесетих година прошлог вијека.
Посебна су прича поступци према Слободану Милошевићу, Ратку Младићу, Војиславу Шешељу, наметање геноцидности Србима па све до пропуста који су довели до самоубиства Слободана Праљка.
Зато је важно да је руски представник најавио да Русија неће на то остати нијема и да ће помно пратити све процесе у Механизму за међународне кривичне судове који је насљедник Хашког трибунала. Нажалост, иако исте грешке не би смјеле да се понове, правде тешко да ће бити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
