Позиви
БиХ је закорачила у нову изборну годину са великим теретом на леђима. На дневном реду су и даље питања о којима нема сагласности, што и није нека новост за ову земљу, али се посљедњих мјесеци показује да нема ни воље да се о њима отворено разговара.
Република Српска је још лани, прије него што је Валентин Инцко наметнуо допуне Кривичног закона БиХ које су забетонирале, ионако, већ затегнуте односе под овим дијелом неба, позивала ФБиХ, као другу страну и партнера на разговоре. На отворен дијалог о отвореним питањима да БиХ опстане као земља мира и на темељима Дејтона који је уједно и њен једини оквир. Одговор из бошњачког блока експресно је стигао и гласио је, у принципу, како нема о чему да се разговара и преговара, осим можда о темама које они гурају у први план и које углавном треба да прокрче пут ка томе да се они о свему питају и о свему одлучују.
БиХ не може да функционише на тим основама. То је свима јасно, али увијек има оних који то, ко зна зарад којих интереса и суманутих идеја, игноришу и покушавају да, газећи преко свега, успоставе неки нови поредак и однос снага у овој земљи.
Република Српска је, као и ФБиХ, међународно призната као дио БиХ и тиме има пуно право да каже шта мисли о свему и позове другу страну за сто, као што би требало да чине и политички представници Бошњака и Хрвата, под условом да ти позиви буду искрени и за добробит свих, а не да послуже за додворавање странцима и стварање привида да су они за рјешење, а не сукобе.
И док је Српска још у неколико наврата позивала да се сједне за исти сто и да сами, без странаца, на свом домаћем терену покажу сви политичку вољу и истрајност да ова земља профункционише и буду успостављени далеко бољи међусобни односи, на стуб срама и осуда стављани су и појединци из ФБиХ, махом из хрватског блока, који су оцијенили да то није лоше.
И тако пролазе дани, мјесеци. Разговора све три стране нема, а тешко да ће их бити на здравим основама, имајући у виду да тече изборна година. Да ће вруће политичко љето и очигледно још врућа политичка јесен сваког часа покуцати на врата, а да треба још много тога обавити.
Једна од ствари на листи јесте свакако држање тензија и подгријавање страсти са циљем освајања потребних гласова како би остали на власти, не марећи са друге стране управо за бираче, односно народ од којег траже глас и на овим изборима.
Нема логичног објашњења због чега дио политичких представника народа у овој земљи не жели за исти стол. Нема реалног оправдања због којег желе да се настави игра повуци-потегни у јавном простору, умјесто да, ако ништа друго, све што имају кажу у лице оним другима. Осим ако нису кукавице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
