Позиви на рат

Он је до сада у том периоду по БиХ држао говоре као ослободилац приликом обиљежавања разноразних ратних јубилеја Армије РБиХ и федералних општина, али позив на рат и на наоружавање младих Бошњака раван је оном његовом ратном покличу којим наређује паљење и уништавање свега што је српско, као и ликвидацију заробљених војника.

О чему је ријеч најбоље илуструје његов позив са тог скупа у коме каже да непријатељима не треба опраштати, што значи не дај боже да ни они који су опростили, што је у коријену хришћанске вјере, доспију у руке Дудаковића и његових сабораца у том њиховом новонајављеном рату.

Наравно да посрнуло правосуђе БиХ треба да одговори како и зашто је могуће да је Дудаковић на слободи и поред огромне количине необоривих доказа о почињеним ратним злочинима, и како то да неће бити процесуиран, а неће, ни послије ове ратнохушкачке изјаве и ширења националне и вјерске мржње.

Јер до тога сигурно не би ни дошло да је Дудаковић, као и сви они ратни злочинци припадници бошњачког народа који су на слободи, на вријеме санкционисан за почињене ратне злочине. 

А против Дудаковића за те злочине постоји највише директног доказног материјала свих врста, узимајући у обзир и све оне којима је већ пресуђено или им се суди за ратне злочине у Хашком трибуналу или у судовима у БиХ.

Зато је неподизање оптужнице против Дудаковића доказ пристрасности, једностраности и политичке мотивисаности Тужилаштва БиХ. Није велика тајна ко стоји иза Дудаковића и ко је до данас, и 22 године након ратних злочина које је починио његов Пети корпус Армије РБиХ, спречавао његово процесуирање.

У случају да Дудаковић никада не буде процесуиран, у таквој БиХ онда заиста никада не може да буде ни помирења ни суживота.

Таквој заштити Дудаковића, као и оној какву има његов ментор Бакир Изетбеговић, у овој години требало би да дође крај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.