Повуци, потегни
Синдикално врућа јесен је пред нама. На то недавно упозори и министар рада, коментаришући најављене преговоре, уз посредство Владе Српске између представника послодаваца и синдиката о повећању плата у реалном сектору. Као и много пута до сада све опет почиње личити на “повуци-потегни”, односно причу о репи, коју деда не може сам да извади.
Представници синдиката, сасвим оправдано траже повећање плата, јер су оне у овом сектору далеко ниже од оних у јавном. Послодавци од власти траже да спроведу договорене мјере, које би растеретиле привреду, а с којим би онда био створен простор за ово повећање. И нико не жели да одступи ни за педаљ. Обје стране су у праву. Просјечна плата у реалном сектору далеко је нижа од оне просјечне, која износи око 1.280 марака.
Предузећа послују у изузетно тешким и изазовним временима, а све више њих спас тражи у подизању дугорочних кредита. Радници одлазе у иностранство због ниских плата. Да их је све више у печалби говори податак да је све више иностраних дознака, али и да се тражи повећање квота за “увоз радника”. И управо ове иностране дознаке тренутно чувају државу од банкрота. Према неким процјенама свака десета марка у оптицају је зарађена негдје вани. Шта ће бити када оне буду смањене, преполовљене?!
Утисак је да људи из јавног сектора не схватају реално стање. Не муче их исте муке које остали имају. Заборављају и да им реални сектор обезбјеђује хљеб. Повећање пореских прихода није резултат раста привредних активности, већ инфлације и иностраних дотација с којим се одржава тренутна потрошња. Није резултат инфрастуктурних пројеката, отварања нових фабрика и повећања плата.
Годинама причамо како раст плата у јавном сектору треба да буде резултат раста плата у реалном. И готово ништа не чинимо да тако и буде. А све је циклично повезано. Једноставно. И док сви из тог круга не схвате муке оних других, нађу компромисе, нећемо изаћи ни на зелену грану.
Срећа у несрећи, када је у питању пословање домаће привреде у овим тешким и изазовним кризним временима, јесте што је наше тржиште мало и плитко, тако да и даље успијева одољети свим спољним притисцима. Али докле ће моћи?! Нови раст цијене енергената већ покреће нови талас инфлације, која све више обезвређује плате у реалном сектору. Шта би онда требало урадити? Као прво власти би требало да нађу начина да додатно растерете привреду укидањем разних намета. Можда би требало направити математику да се смање стопе доприноса или, рецимо, донијети одлуку да се плате у јавном сектору “вежу” за оне у реалном. Као друго послодавци би након тога требало да нађу могућности, солидаришу се и повећају плате радницима. То је, уосталом, један од начина да спријече одлазак квалитетне радне снаге, за којом данас вапе. Повуци-потегни.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
