Повратак
Да ли ће се избјегли и расељени вратити на своја огњишта и ријешити своје стамбено питање до 2014. године како предвиђа стратегија на нивоу БиХ, никоме није познато.
Паре које се из различитих фондова издвајају за повратак расељених иду ко зна гдје и за ко зна чији одлазак и повратак. О силним донацијама које су на име помоћи повратницима, избјеглим и расељеним стигле у БиХ не треба ни говорити, јер се вјероватно никада неће ни сазнати у чијим су џеповима завршиле.
A у цијелој су тој причи заиста најгоре прошли српски повратници. Да је тако, потврђује и то да се Унија за одрживи повратак жали да је Министарство за људска права и избјеглице БиХ 13,5 милиона КМ, предвиђених за одрживи повратак, уложило ко зна гдје.
Тврди предсједник Уније Мирхуниса Зукић да Срби повратници у ФБиХ нису видјели ништа од 5,4 милиона КМ и да су та средства усмјерена тамо гдје нема повратка.
Осим тога, Срби повратници у Федерацију БиХ добијају мрвице од надлежног федералног министарства, чак дупло мање него што добијају Бошњаци и Хрвати у Републици Српској. За повратнике Хрвате и Бошњаке у РС издваја се 5,5 милиона, а за Србе у ФБиХ 2,8 милиона марака. Зашто је то тако нико не зна. Министар у федералној влади каже да је износ од 2,8 милиона одређен буџетом.
Због мале помоћи Србима у ФБиХ, министарство Владе РС издваја и за њих помоћ од 1.463.500 марака годишње, а кажу били би задовољни када би се и федералне власти исто тако понашале. Јер, 'ајде што Федерацију није брига за Србе, али што их није брига ни за Бошњаке повратнике у РС потпуно је нејасно, јер средстава намијењених Бошњацима који су се вратили у РС у буџету ФБиХ нема.
У Федерацији истичу да се 1,6 милиона марака издваја као подршка одрживом повратку прогнаних лица са подручја општине Сребреница, а за други одрживи повратак не помињу податке.
За Србе повратнике, али и за друге јер ФБиХ због свог уређења није у стању ни да изда употребне дозволе за зграде које су завршене и чекају усељење не само Срба већ и Бошњака и Хрвата. И тако даље, и тако даље.
Пара у сваком случају, види се из приложеног, има, али агонија несрећника чије су куће уништене још траје, па је очигледно да је ту нешто потребно мијењати.
Избјеглим и расељеним на крају није битно ко ће им помоћи, већ само да се њихова агонија већ једном заврши и да им се обнови имовина која није уништена њиховом кривицом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
