Повратак кући
Иако се често истиче да је разговор најбоља опција, чак ни то, изгледа, када је ријеч о БиХ и њеним лидерима, не пије воде. Досадашњи преговори доказ су за то јер ријетко су завршавали неким договором, а најчешће ријечима како нема помака или да су се договарали да ће наставити да се договарају.
Посљедњи, бриселски састанак, на позив челника европских институција, је поново показао да о бројним стварима у овој земљи нема сагласности, али и да је извјесно да о појединима исте вјероватно никада бити ни неће. Иако на документ није ни стављен потпис, савршено се добро уклопио пред почетак изборне кампање која је и овај пут, као и многих претходних, увод у кључне изборе за будућност ове земље.
Готово сви лидери били су у истој просторији. Вјерујући им на ријеч, имали су примједбе на првобитно предложену верзију текста споразума. Неке су на крају узете у обзир, неке у старту или нешто касније одбачене, али је оно што је остало и усмено прихваћено постало не излазно рјешење, него ново “оружје” у рукама лидера за напад на неистомишљенике.
И послужило је и те како добро. У ту сврху. Одмах по повратку кући. Јутром, и то углавном на територији Републике Српске. Представници политичких партија са сједиштем у Српској овјерили су још једном своје ривалство и то је само дало нови вјетар у леђа бошњачким политичким лидерима да, како то они знају, долију уље на те ужарене међупартијске односе.
Повратак кући је, наиме, донио различита тумачења написаних дијелова. И док владајући блок тврди да је Српска у Бриселу извојевала тешку, али веома важну побједу те учврстила своју уставну позицију у оквиру дејтонске БиХ, опозициони представници наводе да то није тачно јер је власт бриселским договором пристала на многе ствари против којих је раније била. И управо у тим препуцавањима прошао је први дан по повратку из престонице ЕУ, а у којој би ускоро, према наводима, требало да буде отворено поново питање кандидатског статуса и за БиХ, у свјетлу пољуљаних геополитичких карата.
О европском путу ове земље прича се дуго, дуго година. Од застоја, пауза и убрзања, до тога да нам то можда и није најбоља опција ако ћемо морати да се одрекнемо себе и неких националних интереса.
Ипак, бриселски споразум, макар и непотписан, нови је путоказ на том путу гдје ће се од нас очекивати доста тога и шта ћемо на крају, као земља у којој су два ентитета и три конститутивна народа, уз остале, морати потписати. До тада је једино сасвим сигурно да ће свака страна, а доста их у овој БиХ, причати оно што њима одговара и за циљани дио становништва којем се и обраћају, а све то ће, генерално, имати посљедице по све. Небитно да ли на краће или дуже стазе.
Осим тога, Брисел је поново показао да је српско јединство мисаона именица и да се увијек нађе неко или нешто да сруши оно саграђеног на шта натјера велика мука. И све су прилике да ће тако бити и убудуће, гдје год били.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
