Повратак и обнова
Власти у БиХ планирале су да ће се повратак окончати прво до 2006, па до 2010. године, за шта је уложен силан новац, али данас, 15 година од краја рата, обнову чека чак још 145 хиљада објеката.
Само у посљедње три године БиХ је за повратак издвојила више од 150 милиона марака, а у Министарству за људска права и избјеглице БиХ кажу да ће се морати опет кредитно задужити да би БиХ ријешила питање повратка и имовине која се не може вратити.
Иако, руку на срце, доста тога јесте обновљено, не можемо а да се не упитамо како је могуће да још 145 хиљада породица чека да им кућа или стан буду обновљени. A судећи према досадашњој динамици, чекаће још десет година.
И поред тога новац су издвајали градови, кантони, ентитети, држава... Колико је само по завршетку рата страних донација стигло у БиХ.
Какви се то објекти граде када нису биле довољне силне паре да се за 15 година обезбиједи повратак за све избјегле и расељене?
Срамота је за једно друштво, али понајприје за оне који тај новац нису усмјерили тамо гдје је требало, да нам данас чак 7.000 избјеглица и расељених (углавном старијих) живи у колективним центрима.
Велики је проблем и то што се и оно што се улаже, не улаже равномјерно. Република Српска тако годинама улаже много више новца за повратак Хрвата и Бошњака у РС, него што ФБиХ улаже у повратак Срба у ФБиХ.
Ипак, у ФБиХ су били најжешћи критичари слабог повратка и оптуживали РС да га опструише сваки пут када су њени званичници упозоравали да се не могу повећавати средства за повратак и тражили да се испостави рачун како су до сада она потрошена.
A да се рачун мора испоставити, јасно је свима. И то што прије, да би се коначно видјело куда и како даље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
