Повећањем плата до добрих радника

Анита Јанковић-Речевић

Један од горућих проблема готово свих запослених у Републици Српској су мале плате које из мјесеца у мјесец лијежу на њихове рачуне иако раде мукотрпно, неријетко и по 10, 11 сати дневно.

Силни преговори синдиката, послодаваца и владајућих о повећању плата никако да дају жељене резултате. Помаци до који су дошли за све ове године толико су мали, несигурни и занемарљиви, баш попут првих корака бебе која учи да хода.

Таква ситуација приморала је на хиљаде грађана да се отисну у Словенију, Њемачку, Шведску па чак и далеку Аустралију и Америку,  негдје гдје се њихов рад цијени и плаћа. У земље у којима не морају страховати да ли ће са зарађеним платом успјети преживјети од првог до првог, да ли ће имати довољно да отјешњале дјечије ципелице замјене новим, или обрадују себе неком дуго жељеном књигом.

Ти вриједни људи својим радом сада гомилају богатство иностраним послодавцима и јачају економију другим земаља, а све су то могли и овдје да је било више слуха и разумијевања домаћих привредника, који као да су се читав живот школовали за осмишљавање метода уз помоћ којих ће израбљивати раднике за што нижу плату. Многи од њих због таквог понашања сада трпе посљедице па усљед мањка радне снаге отказују послове.

Међутим, да доброг и квалитетног радника нема без добре плате схватили су у обућарској индустрији. Власници и директори фирми за производњу ципела одлучили су да промијене пословну политику и подигну плату. Разлог за такав корак је већи обим посла али и страх од додатног губитка радника. Њиховим примјером требало би да се воде и сви остали који не желе да њихове хале и пословнице у скоријој будућности зјапе празне.

Ако не посегну за тим, морају бити свјесни да ће оних који пристају да буду израбљивани за малу плату сваким даном бити све мање, с обзиром  на то да земље из региона вапе за радном снагом, посебно Њемачка која планира своје границе отворити широм за грађане БиХ. 

Прича послодаваца да немају пара, да им повећање плата не дозвољавају намети и привредни амбијент, постала је испразна. Ако немају новца како онда шире производњу, гомилају скупоцјене аутомобиле у возним парковима и станове на егзотичним дестинацијама.

Крајње је вријеме да сви послодавци размисле и повећају плате својим запосленим јер ће само тако добити квалитетније и продуктивније раднике који ће с осмијехом обављати радне задатке. То треба  да ураде на начин да се одрекну дијела свог профита, а не да чекају од надлежних да смање намете. На крају крајева, не може Република крпити сваку рупу кроз коју пропух задува.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана