Потопљена пољопривреда

И док се они боре, надлежне институције не чине ништа. Ама баш ништа. Њихове апеле годинама чују, долазе до њих, али се ту и заустављају. Игноришу пољопривреднике, али и све оне који траже помоћ и боље сутра.

Због такве њихове политике грађани купују производе сумњивог поријекла који стижу из ко зна којих земаља и преко којих све канала.

Да је тако, показује и анализа о спољнотрговинској размјени БиХ са иностранством за протеклих пет година, у којој је наведено да дефицит никако не пада испод двије милијарде марака.

Сама та бројка говори колико у исхрани користимо увозне производе, док домаћи нестају са рафова.

Такву слику можемо пронаћи у свакој продавници, тржном центру, па и киоску. Ријетко да можемо пронаћи оно што потиче са домаћег тржишта, а још рјеђе ћемо моћи пронаћи, изгледа, у скоријој будућности.

То само по себи говори колико институције брину о домаћој производњи. Они, изгледа, само воде политику о својим дубоким џеповима које пуне ти исти становници и произвођачи. То деценијама овјеравају и показују.

Ако већ не знају шта и како да ураде да заштите домаће становништво и производњу, нека рјешења препишу из других земаља, као и за све остале проблеме. Тим преписивањем треба да покушају домаћу производњу дићи из пепела и да она крене на пут опоравка.

Али, чисто сумњамо да ће добра рјешења преписати. Томе пољопривредници и становници могу само да се надају, бар су тако показали својом досадашњом политиком.

Прије ће донијети неке друге споразуме, који ће потопити и оно мало пољопривреде што је остало и послати је у историју.

Управо те институције најбоље знају зашто су села у БиХ пуста и изумиру, зашто на рафама немамо домаће, зашто је становништво све болесније…

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.