Потјернице
Министар безбједности БиХ Тарик Садовић у свом најсвјежијем примјеру самовоље, у случају "потјернице и Добровољачка", успио је опет да превари неколико институција, а да и даље остане на функцији.
Овог пута на удару његовог солирања, које има сва обиљежја отуђеног центра моћи, нашли су се Интерпол Београд, Савјет министара БиХ, па и централа Интерпола у Лиону.
Наравно, најстрашније је то што су, бар за сада, преварене стотине убијених, претучених и заробљених војника тог маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Дакле, жртве и њихове породице. Јер нико од починилаца тог злочина још увијек није процесуиран, а једини покушај Специјалног тужилаштва за ратне злочине Србије и Интерпола Београд да се дође до крвника, починилаца и наредбодаваца тог злочина, спријечио је Садовић.
Како? Тако што је, прво, стопирао поступање по потјерницама које су из Интерпола Београд стигле у Интерпол Сарајево.
Затим је без знања Савјета министара БиХ и предсједавајућег те институције отишао у централу Интерпола у Лиону тражећи да се стопирају расписане потјернице. Тврдио је да су оне "расписане из политичких разлога". Никоме није објаснио откуд му та сазнања, а камоли да је и покушао да то докаже.
Вјерујући да се ради о представнику БиХ који износи ставове државе и њених институција, директор Интерпола Лион Роналд Нобле наређује стопирање потјерница и њихову провјеру.
Ради се о својеврсном преседану, јер се до сада ништа слично у региону није десило када су, у вези са ратним злочинима, потјернице расписивали Интерпол Сарајево и Интерпол Загреб. Они за којима су оне расписиване су привођени, испитивани и по могућности испоручивани земљи молитељици. Осим, ево, у овом случају.
"Случај Добровољачка" одсликава стварни карактер рата у БиХ, јасно говори бар три ствари: да је у БиХ вођен класични грађански рат, да није било никакве агресије на БиХ и да су прве злочине у БиХ наредили и починили политички и војни врх тадашње РБиХ.
Зато је с дебелим разлогом онако оштро реаговао директор Интерпола Београд Милош Опарница у писму упућеном Ноблеу. Рекао је да је у стопирању потјерница примијењена селективност и волунтаризам, а да је Ноблеова интерпретација о надлежности Хашког трибунала лаж и нонсенс.
Aко Парламент БиХ и Савјет министара БиХ не покрену питање одговорности Садовића и не дјелују на законски и институционалан начин према Интерполу у Лиону, онда се те институције више и не могу звати заједничким.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
