Пошто знање?
Добар дан! Колико кошта килограм јабука? Двије марке! А колико вам је лубеница? Пааа, килограм је пола марке, али може и јефтиније, ако ћете узети тежу!
Овако звучи један разговор на некој пијаци, када се цјењкате са продавцима и тражите да вам дају нешто по нижој цијени.
Један сасвим нормалан и обичан разговор, на који се нећете обазирати, јер је свакодневица и општа појава у сваком граду и свакој земљи.
Међутим, оно што у неким земљама сигурно није нормална појава, а код нас је као "Добар дан" то је куповина семинарских, дипломских па чак и доктората.
А како иде та куповина знања, питате се?!
Па једноставно, дипломски или неки други рад о било којој теми може да вам буде готов за седам дана. Довољно је само да отворите неку од интернет страница и да потражите шта вам треба.
Једна страница рада коштаће вас двије марке, па колико страна, толико и пара! Ако имате неке посебне "жеље" као што су фотографије и слично, то се додатно плаћа, а оно што је "предност" јесте да су исправке урачунате у цијену.
И тако, без муке, многи стигну до дипломе или неке оцјене!
Вјероватно међу онима који су спремни да плате за неки рад има и оних који су добро засјели на столицу и учили да би положили испит, те им се ово учинило као нека пречица. Без сумње да има! Али, због чега је то потребно?!
Да ли је у питању лијеност студената или немарност професора и цијеле академске заједнице, тешко је рећи.
Оно што је сигурно, јесте да студенти и ученици не брину, професори и публика аплаудирају "њиховом труду, раду и знању", а "продавци" задовољно трљају руке, очекујући нове позиве, теме и новац.
Сви срећни и задовољни! И тако укруг!
Док знање испашта на уштрб петица, десетки и свих других пролазних оцјена током средњег и високог школовања.
Јасно је да је наступило ново доба, у којем је времена увијек мало, али чини се и знања.
И докле ћемо тако? Куда ћемо тако?
Док "продавачима" не понестале инспирације да једне те исте наслове пишу на десетине начина или док не повећају цијену својих услуга?
Или, једноставно, док руководство факултета не буде строже, па уведе програме на факултете који ће им помоћи да открију плагијате! Док и сами студенти не буду одговорнији? Или можда професори, који треба да знање пренесу студентима, а неријетко се и сами служе "копи пејст" методом за израду своје "стручне" литературе. Све док се нешто из коријена не промијени, и даље ћемо, као на пијаци, слушати реченицу: "Пошто знање?".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
