Постизборни дани
Општи избори у БиХ су, и овај пут, подигли велику прашину, која ће, како сада ствари стоје, остати и након што Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ објави потврђене и коначне резултате октобарске провјере код бирача.
Опозиција у Републици Српској је истрајна у тврдњи да је њихов кандидат Јелена Тривић истински побједник у изборној трци за предсједника Српске, иако, према прелиминарним и незваничним подацима, Милорад Додик има скоро 30.000 гласова предности и из чијег табора тврде да је све завршено и јасно.
Прилично је јасан и епилог борбе за посланичке столице у Бањалуци. Неће ни чудити и ако буде изненађења, односно неких нових међу владајућима, док би поново, посебно интересантно, могло бити попуњавање позиција на федералном и на заједничком нивоу власти.
Тамо је, како год се погледа, свако побједник на овај или онај начин. Бакир Изетбеговић је убједљиво поражен у борби за члана Предсједништва БиХ из реда бошњачког народа, али је зато, истовремено, његова СДА освојила највише гласова у ФБиХ и на нивоу БиХ. Као таква, има оправдане разлоге да вјерује да ће, и поред пораз лидера странке, задржати мјесто међу онима који ће у идуће четири године држати у својим рукама судбину ове земље. С друге стране, чврст став су у првим изборним данима заузеле странке које су стале иза Дениса Бећировића из СДП-а, а који је побиједио Изетбеговића у трци за фотељу у Предсједништву.
И њихови резултати, када се саберу гласови и сагледају мандати, на нивоу БиХ указују да би могли са партнерима из српског и хрватског народа да се укључе у разговоре о формирању нове већине у Парламенту БиХ и оне која ће имати капацитета да скроји будући сазив Савјета министара.
Из прикрајка вребају и опозиционе стране из Републике Српске, надајући се да има и за њих мјеста, ако се створи такав блок који може и хоће без СНСД-а у власти наредне четири године, иако су поново узели највише гласова 2. октобра у трци за заједнички ниво власти.
И код Хрвата је занимљиво. Жељко Комшић, лидер ДФ-а, највјероватније и у идуће четири године остаје хрватски члан Предсједништва, а ХДЗ БиХ је и овај пут, по броју гласова, најјача странка са хрватским предзнаком, која ни у ком случају неће са Комшићевим ДФ-ом. “Љубав” је обострана.
БиХ је компликована земља у којој су сви жедни и гладни власти, без обзира на то да ли царују годинама или живе за дан када ће им то поћи за руком. Када се све сагледа, најгоре је народу. Оном обичном народу који је, судећи према свему, мрва у односу на масу која је на биралишта похрлила по наређењу из страначких централа.
Власт треба да формирају побједници. Барем је то логично, али дешавале су се и другачије постизборне комбинације у БиХ. Ко код био у власти, мора да ради за народ, а не за ко зна чије политичке интересе и у БиХ, те изван ње.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
