Посрнули “Унис”
У Републици Српској протеклих година заувијек су угашене машине неколико привредних гиганата који су били мотор привредног развоја. У тим фабрикама хиљаде радника зарађивало је за кору хљеба којом су хранили породице. На листи оних који су годинама одолијевали зубу пропасти, копрцали се у блату и нажалост потонули је и дервентска Фабрика цијеви “Унис” у којој је ових дана отворен стечај.
На “леђима” тог предузећа, којим се поносила Посавина, стасала је привреда Дервенте, једне од најразвијенијих општина у Српској, са највећим процентом запослених.
Нажалост, од некада успјешног привредног субјекта, остале су само оронуле зграде и милионски дугови. Остала је и неколицина радника, који су годинама истрајавали чекајући да добију оно што су поштено зарадили са својих десет прстију. Бројним апелима, молбама, а касније штрајковима и протестима покушали су да на миран и достојанствен начин добију оно што им по закону припада, али сваки њихов покушај унапријед је био осуђен на пропаст, јер они који су повлачили конце у “Унису” нису имали слуха за раднике. Обећавали су им куле и градове, али се све завршавало само на празним обећањима.
Иако свјесни да стечај није добро рјешење ни за једну фирму, агонија у којој су пропадали и они заједно са фабриком у којој су провели радни вијек, натјерала је раднике да истрају у намјери да на овом пропалом предузећу дефинитивно осване катанац. Нажалост, није било добре воље оних који су требали и могли подићи из пепела посрнуло предузеће.
Када су сви дигли руке од “Униса” зарад свог добра и свјетлије будућности своје дјеце учинили су то и радници. Стечај је једино рјешење за проблеме који су се гомилали годинама. Само на овај начин радницима би требало да буде увезан радни стаж, да оду у заслужену пензију и бар у старости уживају у плодовима свога рада, када им је све ове године то било ускраћено. И док у развијеној Европи, којој и ми тежимо, увелико исплаћују 13. плату код нас, нажалост, многи не могу да добију ни оних 12 с муком зарађених.
Крајње је вријеме да се карте ставе на сто и да институције престану да ћуте над судбином “Униса” и осталих предузећа којима одавно пријети слична судбина. Немамо тај луксуз да дозволимо гашење радних мјеста и пропадање предузећа. Каква будућност нас очекује ако почнемо затварати школе и фабрике?!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
