Послови и трошкови
Институције на нивоу БиХ одавно служе као један од најбољих примјера за енормно трошења буџетског новца и то понајвише за лична примања запослених који су се “ухљебили” у њима. Тешко да се може рећи да све раде оно за шта су основане и да им треба толики број службеника и других запослених, јер се до сада пуно пута видјело да неке од институција само постоје, троше, а мало шта корисно раде.
Служба за заједничке послове институција БиХ “спискала” је 12,4 милиона КМ током прошле године, а половина од тог износа је отишла на рачуне запослених. Истина је да ова институција има широк обим посла и да њени сектори “покривају” велики дио послова у вези са одржавањем разних буџетских корисника, али ипак неке ствари се морају мијењати.
Било код самог планирања и одобравања буџетског оквира или код распоређивања новца за различите намјене. Не може пола буџета “одлазити” на лична примања запослених, а да се за неке послове који су важни за само функционисање тражи новац из других извора и начина.
Служба није могла да заврши неке од планираних пројеката јер им за то нису била довољна одобрена средства, али то не може да буде једини изговор. Морају се наћи неки други начини да се нађу средства потребна за те намјене, што би сигурно било могуће ако би се смањио број запослених.
Овдје није само ријеч о Служби за заједничке послове, јер је она само једна “кап у мору” институцијама које су на грбачи буџета БиХ. Када би се направила чистка и добро анализирало (што су представници Републике Српске у заједничким институцијама и више пута помињали као пријеко потребан потез) сигурно би се видјело шта је овој земљи потребно и у колико мјери.
Јер нема вајде од анализирања и презентовања трошкова из године у годину, како се појављују извјештаји о раду као и они о финансијском пословању, ако ће све на крају ипак остати само мртво слово на папиру.
Служба за заједничке послове, односно њен извјештај о раду за 2012. годину, само је потврдио колико новца из буџета троши на нивоу БиХ за бруто плате и накнаде запослених и, нажалост, нису једини који половину онога што добију дају управо за ове намјене. Aли, ипак је показала да капиталне ствари могу да трпе и чекају неке боље дане, а да плате морају да буду исплаћене и до посљедње марке из одобреног буџета.
Како ће се ситуација одвијати догодине остаје да се види, као и то да ли ће идући извјештај о раду показати реализоване ствари од којих ће многи имати користи, или ћемо поново, по ко зна који пут, пажњу усмјеравати на узалудно потрошене паре.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
