Посљедњи потез
“БиХ ту не учествује, ми се не питамо ништа”. Амбасадор при Уједињеним нацијама и бивши министар спољних послова БиХ Свен Алкалај овим ријечима је сарајевским медијима објаснио шта је радио док се иза затворених врата водила “рововска борба” о томе да ли ће Кристијану Шмиту бити дозвољено да се обрати Савјету безбједности УН.
- Највећа расправа се води око статуса високог представника, јер се у свакој досадашњој резолуцији која се тицала обнове мандата ЕУФОР-а спомињао и високи представник. То је сада предмет расправе, јер га Русија и Кина као таквог не признају и води се, што би се рекло, “рововска борба” и то врло жустра. БиХ ту не учествује, ми се не питамо ништа - рекао је Алкалај.
Управо тим ријечима: “Ми се не питамо ништа”, Алкалај је открио какав значај, тежину и улогу има БиХ у геополитичким кретањима, али није јасно зашто највиши бошњачки политички функционери и готово цјелокупна јавност у Сарајеву одбијају да прихвате да малим земљама као што је БиХ најбољу заштиту пружа поштовање међународног права, а не ова или она свјетска сила/силе. Док год то не прихвате, БиХ ће служити као монета за поткусуривање интереса “великих”. Нажалост, готово сто одсто је сигурно да задуго то неће прихватити и да ће посљедње дешавање у Савјету безбједности УН означити као “малигни руски утицај” иако за то не постоји ни најситнији, а камоли крупан или опипљив доказ и аргумент.
На срећу, схватиле су то најмоћније силе Запада. Схватиле су да је међународно право на страни Русије и Кине које су тражиле да се статус високог представника у БиХ ријеши на начин прописан међународним правом, односно међународним уговором познатим као Општи оквирни споразум за мир у БиХ или Дејтонски мировни споразум. Након што су САД и Велика Британија прије неколико мјесеци излобирале неприхватање руско-кинеске резолуције о ОХР-у, сада су прихватиле да нису биле у праву и да су аргументи на другој страни.
Руку на срце, није лако рећи да ли ће резултат њихове накнадне памети бити оно што је јуче изјавио српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик - да високи представник нема више шта да тражи у БиХ, али је зато потпуно јасно, а истовремено и прави парадокс што је за све то најодговорнији посљедњи високи представник Валентин Инцко. Он ће за 12 година на челу ОХР-а остати упамћен само по свом посљедњем потезу - доношењу одлуке о наметању измјена Кривичног закона БиХ којима се забрањује негирање геноцида.
Елем, по томе би могао испасти сличан посљедњем предсједнику Предсједништва СФРЈ Стипи Месићу који је такође остао упамћен само по свом посљедњем потезу. Сјећате се онога: “Ја сам свој задатак обавио...”
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
