Посланичка дошаптавања
Ситуација у Парламенту БиХ мјесецима је свакаква, само не онаква каква би требало да буде. Посланици су преузимањем мандата, на себе преузели и велику обавезу да у парламентарној сали заступају интересе оних који су их и довели у изузетно плаћене позиције, али политика је, као и у свему, и ту узела исувише маха.
Посљедњи примјер за то је случај пријаве за кршење кодекса коју је Младен Босић поднио против Душанке Мајкић. Пријаву је "зарадила" јер је рекла да је Босић рекао у парламентарном ресторану, и то након пада измјена Закона о акцизама, да је "Додик готов, да у РС неће бити плата ни пензија". Мајкићева је испричала да је за то чула од колеге посланика Дамира Арнаута, али да је погрешно схватила да је то изговорио Босић, а не неко од посланика СДС-а како је Арнаут рекао. Мајкићева јесте погријешила, али је грешку признала и извинила се колеги, а Босић је одлучио да повуче пријаву. Такав, на први поглед једноставан расплет је, заправо, прерастао у крајње дегутантан заплет.
Јер, као прво Арнаут тврди да је реченица изречена, а Босић да су му његове страначке колеге рекле да није. Друго, пред комисијом која је разматрала Босићеву пријаву Арнаут је изјавио да се нашао под силним притисцима да прича остане само на томе да то Босић није рекао, а да не помиње ко јесте. Тврди и да му је Босић поручио, преко Мирсада Ђонлагића да ће у супротном изнијети неке личне ствари о њему.
Да након тога ствари остану какве јесу не би смјело никако да се деси. Ако је прича о томе ко је шта и гдје рекао већ покренута, ако су због неколико ријечи појединци дошли и до "оптуженичке клупе", ако се износе тврдње о притисцима и уцјенама онда ствар мора бити доведена до краја, а не пресјечена тамо гдје појединцима одговара. Треба јасно утврдити шта се десило јер овдје није ријеч о безазленим стварима, а јасно је да неко у свему овоме не говори истину.
Свако ко нешто зна треба то да и каже, а онај на кога се то и односи да јасно и гласно изнесе шта има у своју одбрану. А ако пријетње и уцјене постоје, надлежни треба да реагују.
Срамота је за посланике, али и народ који их је изабрао, да им се имена провлаче по скупштинским кулоарима, да једни друге оптужују и уцјењују, упиру прсте једни у друге, скривају прљаве адуте у рукавима и "гањају" једни друге као дјеца по скупштинским ходницима и салама.
Нит посланичких дошаптавања мора бити прекинута, а ко ће посегнути за маказама није битно. Битно је да се деси и то што прије да би се очувало оно достојанства Парламента што је остало.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
