Поскупљења

Драгана Орловић

Талас поскупљења ове године није заобишао готово ниједан производ у Републици Српској и БиХ. Од горива, преко техничке робе и грађевинског материјала, па све до основних животних намирница, чије су просјечне цијене за посљедњих пет година драстично скочиле.

Поскупљења су евидентирана и у продаји намјештаја, разних врста лијекова, па чак и када су у питању услуге фотокопирања и прања аутомобила.

Са друге стране, плате и пензије у односу на вријеме прије пет година су порасле, али недовољно, јер када се сабере и одузме, и те како губе трку са свим тим разним поскупљењима.

И сами трговци се слажу да не прође ни седмица без налога за промјену цјеновника, и то на десетине различитих артикала.

Цијене непримјетно расту, фенинг по фенинг, све до тачке када пред касом схватите да 50 марака више није довољно ни за најосновније.

Како би зауставила вишемјесечни раст цијена, Влада Републике Српске је недавно усвојила измјену Уредбе о ограничавању маржи у промету робе и тиме смањила марже на основне животне намирнице.

Многи су разна поскупљења настојали да правдају пандемијом вируса корона, која је направила много проблема привредницима и економијама у цијелом свијету, па тако и код нас.

Пандемија јесте промијенила свијет, донијела страх и несигурност и отежала пословање разним предузећима, али, упркос томе, грађани морају наставити да живе и преживљавају. То најбоље знају становници који имају кредите, па, поред отплата рата и режија, свакодневно морају рачунати и на то колико килограма брашна могу купити током мјесеца и колико ће им новца остати да купе килограм неког меса.

Према подацима Републичког завода за статистику, у октобру је инфлација у Републици Српској била 2,3 одсто и најмања је у окружењу. Међутим, синдикалци тврде да је и преко пет. Вјеровати статистикама или празним новчаницима, ствар је избора, као и прогнозама челника Европске централне банке, који тврде да инфлација неће још дуго трајати. Кажу да би застоји у снабдијевању и раст трошкова енергије требало да попусте већ идуће године, што би значило и знатно нижу инфлацију, док би период нормализације цијена трајао нешто дуже. Овдашњи економисти нису претјерано оптимистични за те европске прогнозе, као ни домаћинства која више од 70 одсто свог мјесечног кућног буџета троше на храну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана