Посао чека занатлије

Нема, јер су школовани и искусни мајстори одавно отишли трбухом за крухом у бијели свијет гдје се њихов рад цијени и плаћа позамашним дневницама у односу на овдашње.

Нема, јер се годинама уназад занати сврставају у категорију лоших послова, а младима савјетује да под сваку цијену завршавају факултете, буду директори, банкари, менаџери, укратко господа у одијелима која без много проливеног зноја зарађује плате које се мјере хиљадама марака.

Због таквог накарадног става о онима који у радним одијелима, рукама прљавим до лаката, поштено зарађују да би прехранили своје породице дошли смо у ситуацију да квалификоване мајсторе свијећом тражимо.

Тек када је недостатак радне снаге довео у питање опстанак многих предузећа и привреде уопште, занати су се почели враћати у школске клупе. Да би што више свршених основаца привољели да уписују занате, надлежни су осмислили бројне планове и програме како да савладавање одређених мајсторских вјештина учине што привлачнијим за ученике. Између осталог, увелико се уводи систем дуалног образовања који подразумијева више часова практичне наставе не само у школским радионицама, већ и у предузећима.

Све то средњошколцима је много привлачније од сувопарног градива и учења напамет бројних лекција. Спретним рукама, уз помоћ координатора практичне наставе и запослених у предузећима успјешно савладавају све финесе заната. Колико су добри у томе, потврђује чињеница да пословне понуде на адресе средњошколаца стижу и прије него диплому узму у руке.

Пословне понуде из предузећа у којима обављају праксу најбоља су потврда да су добро испекли занат јер послодавци желе баш њих да задрже у погонима својих предузећа.

Пружена прилика најбоља је награда за сваког младог човјека. Посао одмах по завршетку школовања отвара врата ка некој свјетлијој будућности и за разлику од бројних правника, економиста, учитеља и социолога, чије дипломе годинама скупљају прашину, а они на бироима за запошљавање чаме чекајући посао у струци, вариоци, ЦНЦ оператери, конобари и кувари и прије матурске вечери почињу зарађивати прве плате.

Све то говори да је образовни систем у Републици Српској коначно почео да прати потребе тржишта рада и да се развија и унапређује у смјеру којим је одавно требало кренути. Добро је да је проблем коначно сагледан са свих страна и да се рјешење назире, а много више младих људи убудуће ћемо сигурно сретати на радним задацима, а не у редовима на бироу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.