Поруке за подјеле

Ведрана Кулага Симић
Поруке за подјеле

Тешко да у БиХ може проћи и једна седмица, а да неко не помене рат и то да нам стално виси над главом крвопролиће које нико нормалан не би требало ни да помиње, а камоли призива.

Усијаних глава је увијек било и биће их. Тако их и сада има у сваком народу, али оно што највише иритира и нервира је када пријетње тог типа долазе од стране оних који су директно на изборима добили мандат да воде ову земљу или неки њен дио, односно од оних којима су такви повјерили добра мјеста у власти, те им тиме поклонили и огромну моћ.

И док се из редова политичких представника српског народа готово стално може чути да је Република Српска за мир, а не за рат, из бошњачког корпуса другачије поруке. И то понајвише у посљедње вријеме од министра одбране БиХ Зукана Хелеза, кадра СДП-а БиХ, који запаљиве, отровне стрелице често шаље и то не само према Српској, него и Србији и њеним званичницима који се усуде да овај дио БиХ назову било како друго, а не “мањи бх. ентитет”.

Својим изјавама толико трује јавни простор под овим дијелом неба и мијеша се у многе ствари у којима му није мјесто, а велику помоћ има и од партијског колеге Дениса Бећировића, иначе бошњачког члана Предсједништва БиХ те његовог колеге у тој институцији – Жељка Комшића који је, како тврде, само на папиру хрватски, а у стварности други бошњачки члан у тој веома важној институцији на заједничком нивоу власти.

Међутим, прије неколико дана свједочили смо закључцима које су Комшић и Бећировић пласирали на дневни ред сједнице, а којима се само Српској на чело ставља епитет главног кривца и за актуелну и све прошле кризе у БиХ, док су остали дивни, красни, бајни и златни те истрајни да им о суверенитету земље и три деценије након потписаног мира брину странци. Мада то и није за неко чуђење с обзиром на то да се, када се све сагледа и подвуче црта, види да је заправо ријеч о два играча истог тима. 

И тако пролазе дани у овој земљи у сталним превирањима, тешким ријечима и пријетњама, па чак и упирањем прста у Оружане снаге БиХ у смислу да оне постоје и да су спремне да бране ову земљу. Ко и од кога?

Хелезове пријетње, као и оне које долазе од оних који дијеле исте ставове и погледе на будућност као и он, заправо су дно дна. Најлакше је пријетити, а како неко рече - ако је њему до ратовања и рата нека раздужи цивилно одјело у БиХ те задужи ратно, али далеко од граница ове земље.

И нека тим путем иде свако ко икада и помисли да пријети на такав начин и то свим становницима ове и своје земље. Јер ма колико поједини бошњачки политичари упорно покушавали да игноришу постојање Републике Српске, она постоји и саставни је дио без којег, према важећим споразумима, не би било ни те њихове БиХ у коју се куну.

Умјесто што се утркују ко ће више напасти Српску, исти ти,  Хелез и слични њему, би требало да снагу усмјере на дијалог.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана