Порука мржње

Графит са пријетећом поруком освануо је на адреси на којој бораве људи који не знају за баријере, националне разлике, нетрпељивост, сујету, већ само за методе лијечења дјеце која имају различите проблеме и хендикепе.

Нема разумне особе која се неће запитати коме то смета Удружење "Лептир" у Поточарима и зашто треба плашити родитеље и дјецу који имају довољно проблема и без овакве поруке препуне мржње.

Родитељи хендикепиране дјеце и васпитачи у "Лептиру", поред огорчености коју су осјетили тог јутра када их је на вратима удружења дочекао бруталан натпис, понижени су и обезвријеђени.

Они се не баве религијским подјелама већ равноправношћу ове дјеце са здравом и учењем и помагањем малишанима да савладају психофизичке заостатке.

Наметнуло се питање да ли кроз ту екстремну поруку може да се закључи да некоме можда смета и хендикепирано српско дијете и његов родитељ?

Или можда аутор овог графита, заслијепљен мржњом, није ни знао гдје је своју поруку оставио, већ му је било битно једино да некоме запријети?

Још више, међутим, забрињава то што овај, очигледан чин мржње, нико, осим Удружења родитеља хендикепиране дјеце "Лептир", није јавно осудио.

Пријетња на овој адреси изгледа никога није узнемирила барем толико да јавно осуди овај чин, а камоли да предузме одређене мјере.

Узнемирила је једино родитеље и чланове "Лептира", који су нападнути у свом свакодневном настојању да се изборе за боље сутра своје болесне дјеце и који су одлучили да јавно кажу да су понижени, али да неће дозволити да их неко на овакав начин увлачи у конфликте са којима немају никакве везе.

За добро сваког човјека, једино се можемо надати да ће полиција убрзо открити име екстремисте који је на овај начин хтио да поручи да је мржња јача од човјечности. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.