Поремећај

Локални избори, по правилу, доносе шездесетак политичких микросвјетова у којима почесто буде изненађујућих исхода, али прексиноћ, ако је већ Приједор био неизвјестан и уочи избора због познатих политичких превирања у том граду, резултати трка за градоначелнике Бијељине и Бањалуке одјекнули су жестоко. Довољно за поремећај на политичкој сцени, али не и превелику драму у смислу њене озбиљне прекомпозиције.

Највише због чињенице да побједе Драшка Станивуковића и Љубише Петровића није испратио адекватан резултат у борби за одборничке мандате. Напротив, ситуација се, а видјели смо то јуче и у Бањалуци и у Бијељини, развија у супротном смјеру, ка формирању јаких скупштинских већина које ће већ од првог дана службеног мандата загорчавати политичко дјеловање, у теорији, првих људи тих градова.

Није ово, сасвим јасно и отворено то треба да буде речено, никаква велика побједа опозиције, јер у њеним темељима није ни јака гласачка база, нити добро организована партијска организација. И у Бијељини и у Бањалуци јако и жестоко се гласало “против”, а недостатак искрености унутар коалиција које су подржавале номиналне фаворите Мићу Мићића и Игора Радојичића тек ће детаљно да исплива на површину, кад ЦИК преброји све гласове и распореди их по бирачким мјестима.

Догађања у недјељу навече довела су до тога да у јавном простору изненада актуелна постане ријеч кохабитација. Само накратко додуше јер, како Милорад Додик јуче поручи, од тога неће бити ништа. Озбиљне политичке организације схватају колико резултати локалних избора могу да имају утицај на опште изборе за двије године и сасвим је јасно да садашња опозиција након недјеље мисли да су залет ухватили, а да је СНСД-у стало да их што прије спусти у реалне инфраструктурне оквире.

Питање је само да ли је изабрана аргументација да су за пораз Игора Радојичића криви сви осим СНСД-а и да за то треба да одговарају, најбоље рјешење у овом моменту, односно да ли такав вид понашања може да изазове даљи контраефекат.

Од неког великог политичког рестарта или релаксације атмосфере у Републици Српској сада очигледно нема ништа. Напротив, услиједиће још озбиљније подјеле на наше и њихове, а градоначелници и начелници без скупштинских већина могли би да постану колатерал, док су потенцијално највећи губитници становници тих локалних заједница јер би такав рашомон могао да доведе до застоја у њиховом функционисању.

Без обзира на све горе набројано, ако употребимо само језик бројки, неке ствари су неминовне. СНСД и даље остаје најјача и најозбиљније организована политичка партија на нивоу цијеле Републике Српске, СДС је резултат у Бијељини оставио у животу бар још двије године, а ПДП, иако у Бањалуци прилично организован, не може добацити даље од Котор Вароша. ДНС који је још није начисто да ли је власт или опозиција сада се налази у озбиљној кризи резултата, рејтинга и идентитета са врло неизвјесном будућношћу. Остале мање чланице владајуће коалиције уз изузетак НДП-а, мање-више удариле су темељ да се за двије године надају преласку цензуса.

И то је све што је потребно имати на уму при помињању тектонских поремећаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.