Поплаве се враћају у мају

Киша која интензивно пада већ два дана пробудила је старе демоне, па се и старо и младо ових дана присјећа, приповиједа, закључује и подвлачи паралелу између садашње ситуације и оне из 2014. године, када је вода однијела бројне животе, а домаћинствима и предузећима нанијела материјалну штету већу до двије милијарде марака. 

Неки још нису успјели да се опораве и стану на ноге, а Српску је, ево, запљуснуо нови талас бујице. Под водом се поново нашло на стотине кућа, штала и помоћних објеката, а бројни мјештани у приобалним подручјима, по већ познатом сценарију, са зебњом дочекују ноћи. Избезумљени, панично обилазе обале набујалих ријека, дижу ствари на више спратове, траже безбједно склониште за стоку и моле небеса да зауставе кишу. Усљед обилних падавина у неколико школа дошло је до прекида наставе. Дјеца су ђачке клупе морала напустити због поплављених учионица, али и слабих кровова који су пропустили воду под налетом јаке кише.

Срећом, стање није алармантно јер су све велике ријеке у својим коритима и не пријете изливањем, па је извјесно да се црни мај од прије пет година неће поновити.

Међутим, ова ситуација треба и мора да буде упозорење како надлежнима, тако и грађанима да је дошло крајње вријеме да поведу више рачуна о природи. Овог маја проблеми су настали због оборинских вода и бујичних водотокова и штета је могла бити избјегнута да су локалне заједнице редовно проширивале корита и уклањале отпад из зачепљених канала јер би набујала вода имала гдје отећи. Велика одговорност је и на мјештанима који свјесно смеће бацају у потоке, рјечице и канале, а када им вода пређе преко прага, онда пљују државу и све државнике јер су, ето, они криви за њихову муку која им се натоварила на леђа. Сви су криви осим њих самих иако су стару веш-машину, дотрајали душек и хрпу демоде одјеће бацили у први канал на који су наишли. Као да је битно што је тај канал на само неколико метара од њихове куће.

Надлежни увјеравају грађане да ће након стабилизације ситуације и процјене штете притећи у помоћ свима који су претрпјели штету на објектима и засијаним површинама, а домаћим челницима паметније би било да рјешењу проблема приђу из више углова. Осим конкретних радова који се тичу подизања насипа, јачања бедема и проширивања корита како се овакве ствари више не би догађале, неопходно је радити и на еколошкој свијести грађана. Вишегодишња непажња према ријекама један је од разлога овог бијеса природе, која је сама по себи непредвидива и грађани морају знати да не треба да је изазивају. Смећу је мјесто у контејнеру, не у ријекама и потоцима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.