Пописне муке
БиХ се у многим областима политичког и друштвеног живота годинама већ врти у само њој, добро знаним круговима, а један од њих се зове статистика у којем се, између осталог, преговара и отима за податке о броју оних који су још на њеној територији.
Посљедњи попис становништва, домаћинстава и станове у БиХ спроведен је прије готово шест година, а цијели процес су пратили различити ставови о томе како пребројати и класификовати пописане.
На крају смо добили неку бројку, односно податак да БиХ има тек нешто више од 3,5 милиона становника, али и то је под великим знаком питања било и онда, а и још је, јер су међу њима и неки који су давно окренули леђа овом и оваквој земљи и који су тих октобарских дана само фиктивно били по кућама и становима у БиХ.
Попис, с друге стране, није или барем не би смио бити средство за играње и манипулисање јер је број становника један од основних података који свака нормална земља, али ето... Можда други пут буде боље. Ако га и буде.
Ново пребројавање становника и домаћинстава у овој земљи најављивано је за 2021. годину. У том периоду очекује се и први попис пољопривреде у БиХ након неколико деценија, али све је сада на сувише танком леду.
Кључни разлози за то су надалеко познати односи у БиХ који су свој печат оставили и у статистику јер ни она, генерално, више није објективна. И ту рачуна како коме одговара, а не како математика вијековима налаже. И то је један од највећих проблема ове земље. Што свако има своју математику, и држи се тога, ма колико било погрешно и водило у амбис.
Надлежни у статистичким институцијама у БиХ не воле много да причају о својим активностима, често истичући само да су преговори у току и да се надају да ће пронаћи заједнички језик и потребну основу како би наредно пребројавање прошло далеко боље од оног претходног, а дуго очекиваног.
Шансе су, за сада, мале, а очекивања велика јер та једна бројка је од велике важности, али и све остале које произилазе из ње.
Изабрани пописивачи статистичких институција у БиХ данас поново крећу од врата до врата становника како би провјерили шта се током посљедње деценије промијенило у градовима и општинама и како се одразило на укупно стање.
Те податке статистичари ће користи за своје потребе, за неки нови узорак и уз коришћење модерне технологије, а не оловке и папира.
Како год да прошла ова, најављена анкета у оквиру које ће бити сагледано стање у готово 60.000 домаћинстава у БиХ, остаје велики упитник да ли ће и када бити нови попис становништва, домаћинстава и станова јер треба да се посложи превише коцкица да би све било како треба.
Листа предуслова је предуга, а времена премало.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
