Поново поплаве
Грађани Новог Града, Козарске Дубице, Костајнице и појединих приједорских насеља који су при свакој јачој киши на удару поплава и не стигну санирати посљедице једних, а већ их дочека штета од нових поплава.
Ријеке које су се излиле из корита протеклог викенда поплавиле су стотинак кућа у сјеверозападном дијелу Српске, пресјекле поједине путне правце, покренуле одроне и клизишта усљед чега је један мушкарац изгубио живот. Оваквом сценарију становништво наведених локалних заједница нажалост свједочи врло често.
Страхови од плављења код њих се никада не утишавају, а сваке нове падавине дочекују са зебњом.
Сада је брзим реакцијама, на срећу спријечена већа катастрофа. Велике ријеке већ се повлаче у своја корита па је извјесно да се онај црни мај из 2014. године неће поновити. Али би и те како могао већ неки наредни пут јер се није бог зна шта урадило на заштити становништва и њихове имовине. Овакви догађају морају бити аларм да се коначно предузму конкретни потези како би се спријечила катастрофална штета изазвана поплавама 2014. године, а коју сви памтимо упркос томе што је прошло осам година.
Крајње је вријеме да надлежни засучу рукаве и изграде насипе који ће стати на пут бујици разјарене воде. Од приче и обећања грађани ништа немају, напротив. Само се рађа додатни гњев и незадовољство.
Такође, ова ситуација треба да буде упозорење и грађанима да морају повести више рачуна о природи. Јер поплаве у Српској чешће су посљедица оборинских вода и бујичних водотокова, него излијевања ријека из корита.
Такви догађаји могли би се избјећи када би локалне заједнице редовно проширивале корита и уклањале отпад из зачепљених канала, јер би набујала вода имала гдје отећи.
Велика одговорност јесте и на мјештанима који свјесно смеће бацају у потоке, рјечице и канале, а када им вода пређе преко прага, онда пљују све државнике јер су, ето, они криви за њихову муку која им се натоварила на леђа. Сви су криви осим њих самих иако су стару веш-машину, дотрајали душек и хрпу демоде одјеће бацили у први канал на који су наишли. Као да је битно што је тај канал на само неколико метара од њихове куће.
Друга ствар која је врло битна за спречавања поплава јесте пошумљавање. Те мјере код нас су на нивоу статистичке грешке. На сцени је масовна сјеча шуме како за потребе домаћинства, далеко више за привреду која је вјечито гладна дрвних сортимената.
Маћехински однос према ријекама и шумама довео нас је у ову поприлично лошу ситуацију из које сами морамо наћи излаз. Као друштво и република немамо новца за озбиљније пројекте заштите од поплава, зато морамо више радити на превентиви а мање на санирању посљедица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
