Понављачи историје
Амерички предсједник Доналд Трамп огласио се на друштвеним мрежама након недавног убиства иранског генерала Касема Сулејманија које су извели амерички дронови и објавио један јако интересантан твит. Трамп је у вријеме када није било познато како ће на атентат одговорити званични Техеран као прикривену пријетњу твитнуо да “Иран никада није побиједио у рату, али Иранци никада нису изгубили у преговорима”.
Ако га мало парафразирамо, слободно се може рећи и да “Срби никада нису изгубили у рату, али никада нису побиједили у преговорима”. Другим ријечима, Срби су небројено пута потврдили да су народ кратке памети, јер су освојено и одбрањено у рату, у складу са девизом да се историја понавља онима који из ње ништа не науче, касније редовно губили у миру.
На срећу, изгледа да су неки српски политичари напокон схватили у чему је проблем, а кад се каже неки, првенствено се мисли на шефа српске дипломатије и лидера Социјалистичке партије Србије Ивицу Дачића. Након што су недавно објављена документа из британског архива која показују да врх Републике Српске није имао план да освоји, а камоли да почини злочин у Сребреници, Дачић је поручио да би српски историчари требало озбиљније да се посвете изучавању британских, али и архива других земаља.
Нема сумње да је лидер СПС-а значај једног таквог посла схватио захваљујући директору Института за савремену историју Србије и једном од најцјењенијих српских историчара Предрагу Марковићу. То што је Марковић истовремено и замјеник предсједника СПС-а само улива додатну вјеру у то да су у овој странци и те како озбиљно схватили значај изучавања, али и правовременог пласирања историјских чињеница.
Поменути документи из Националног архива Британије изазвали су праву панику и озлојеђеност, прије свега у бошњачким политичким круговима, зато што побијају неке табуе о дешавањима у Сребреници у јулу 1995. године који се већ четврт вијека етаблирају као “недодирљиве истине”. Истовремено се сви који негирају бошњачко тумачење или само траже чврсте доказе за њихова тумачења онога што се тада десило називају најпогрднијим именима.
Управо због тога би Република Српска, прије него Србија, требало озбиљно да схвати Дачићев позив и да у што скорије вријеме почне прегалачки рад на побијању историјских фалсификата. Руку на срце, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих већ скоро деценију ради тај посао, али тешко се отети утиску да нема подршку осталих институција какву заслужује и каква је пријеко потребна.
А треба му дати сву могућу подршку да се не би поновио ни Јасеновац, ни Сребреница. Никада.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
