Помор рибе
Бројни су примјери из којих се свакодневно можемо увјерити да као популација заборављамо да смо природи дужни све и да од ње зависимо. Ради лакшег и угоднијег живота све више се удаљавамо од ње и уништавамо шуме, ријеке, мора, који су животна станишта разних биљних и животињских врста.
Посљедњи примјер људског немара, неодговорности и бахатог понашања према природи долази из Зворника, града који се дичи ријеком Дрином, али се недомаћински опходни према њој. Доказ за то је масовни помор рибе који се десио прошле седмице. Узрок тровања још није познат, али се претпоставља да је риба угинула због испуштања отровних материја у ријеку. Ко је испустио токсичне супстанце у Дрину, ни то није познато, али оно што се зна је да је настала штета ненадокнадива. Видео-снимци на којима плута угинула риба и фотографије са десетинама мртвих јединки тешких и до три килограма документовани су еколошки гријеси индустрије тога краја.
Према ријечима дринских рибочувара, масовни помор задесио је мрену и савску носару, матичне примјерке који су требали да обезбиједе репродукцију. Ова еколошка катастрофа поприма још веће размјере јер је ријеч о аутохтоним рибљим сортама, које се немају гдје набавити како би се обновио рибљи фонд. Да ствар буде гора, ово није први случај масовнијег угинућа рибе на Дрини. Слична ситуација десила се 2016. године, а тада су токсичне материје најпогубније биле за шкобаља, настањеног у тој граничној ријеци. Угинула риба и тада, као и сада, појавила се на потезу између Каракаја и Челопека, гдје се налази колектор на који је прикључено више пословних и приватних субјеката, међу којима је и неколико великих привредних друштава, између осталог и зворничка “Алумина”, која тврди да није одговорна за ову еколошку катастрофу.
Велики помор рибе у Српској се 2016. године десио и на ријеци Крижевици, која протиче кроз Сребреницу и Братунац, а двије године касније забиљежено је готово потпуно угинуће рибљег фонда у Спречи због неодговорних привредних субјеката који су токсичне супстанце испустили у ријечне воде.
Овакви примјери могли би се набрајати у недоглед, а оно што оставља горак укус у устима је понашање друштва и система према еколошким инцидентима који су стално у запећку. То се показало и на најновијем примјеру. Док прича није објављена у медијима, нико није прстом мрднуо да истражи шта се десило. Инспекторима Српске требало је више од пет дана да се огласе, што је према ријечима рибочувара прекасно за истражне радње јер је вода доказе однијела. И овај случај, као и многи до сада, има све предиспозиције да остане под велом тајни.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
