Поља смрти
Поља смрти у БиХ и даље узимају жртве, а надлежни само одмахују главом правдајући се да за деминирање нема новца. Тако смо, ни криви ни дужни, доведени у ситуацију да више од двије деценије након завршетка рата гинемо од мина.
Тло БиХ је према подацима Центра за уклањање мина још загађено са више од 84.000 "живих" мина које свакодневно представљају пријетњу за више од пола милиона становника.
Умјесто табли добродошлице, у појединим локалним заједницама у РС и ФБиХ неријетко нас дочекају оне са костурским главама и натписом "пази мине". Оне се могу очекивати посвуда, а од 1996. године до данас на мине је нагазило 1.748 особа, од чега је њих 611 изгубило живот.
Минскоексплозивна средства заостала од отаџбинског рата су, нажалост, "комшије" бројним становницима БиХ, смјештене по шумама, обрадивим њивама, а неријетко и у близини кућа. Да ли су ови подаци и више него довољни да се схвати и каже да је деминирање пријеко потребан посао у ком не смије бити простора за било какве изговоре, чак ни за оне који се тичу финансија, о којима година слушамо?!
Кад год би неко у јавности покренуо причу око спорог деминирања, од надлежних бисмо само чули да раде све што је у њиховој моћи и да беспарица успорава деминере.
С друге стране, свакодневно се увјеравамо да новца у неким областима ипак не мањка, што нам често показују на свим нивоима власти у БиХ. Тако нема штедње када се набављају прескупи службени аутомобили, када треба спискати новац на егзотична путовања или исплатити плате прекобројних службеника. Новца има и за организацију бесмислених и беспотребних скупова, семинара и конференција, док недужан народ страда од мина.
С друге стране, нико никада није нашао за сходно да преузме кривицу за споро деминирање. Неодговорност је у овом случају главна одлика наших политичара, јер колико год би "обичан" народ желио да се ријеши опасности, не може учинити ништа без политичке подршке.
Мина не бира да ли је неко Србин, Хрват или Бошњак, дијете, мушкарац или жена, она је направљена да убије, откине руку, ногу, стопало и трајно унесрећи човјека. Због ових чињеница надлежни у БиХ морају озбиљније схватити проблем деминирања, ангажовати већи број људи и кроз уштеде изнаћи новац за трајно отклањање мина. Превише жртава је однио рат, крајње је вријеме да се престане гинути у миру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
