Политички хаос

И док љекари и друго медицинско особље улажу надљудске напоре да би сачували што више живота и већ губе и снагу и глас апелујући на све око себе да поштују мјере да не би завршили у болничким креветима, а велики број грађана Сизифове муке мучи због малих плата и великих обавеза, ту су и они који су себи дали за право да се играју са свима њима. Ето, само јер мисле да им се може.

Политичка ситуација у неколико локалних заједница у Српској, почевши од највећег града, је дошла до усијања. Ништа не иде, а грађани јадни гледају и не вјерују ко их представља, док покушавају да схвате ко какве игра игре, ко се гради, а ко инати. Не гледају то само Бањалучани. Сличних натезања има у Бијељини, Дервенти, Вишеграду и на свим другим адресама гдје су се након локалних избора коцкице посложиле тако да је градоначелник/начелник из једне, а скупштинска већина из друге политичке групације.

Некултуре и неодговорности на претек, а конкретних потеза ни на видику. Свађе и тешке ријечи су преплавиле друштвене мреже и скупштинске сале, а циркуси и игре “изгурали” аргументоване расправе. Ината на претек, али не на путу на којем треба да га буде, а то је пут који води ово друштво и све оне који још нису закључали куће, ка бољем животу на огњишту.

Они који су изашли на изборе не заслужују ово, а ни сви остали. Правило је да мора бити сталне политичке борбе између власти и опозиције, али ово је превршило сваку мјеру и посебно је недопустиво у години у којој се боримо са пандемијом. И не само да је недопустиво, већ је за сваку осуду.

Обичном народу, који гледа како да састави почетак и крај мјесеца, личних и политичких игара је одавно преко главе. Сваки дан им је борба за живот, а не за још један политички поен и сулуду сатисфакцију. Њима је посао како да прехране породицу, измире обавезе те ако је икако могуће уштекају коју марку за не дај Боже, јер нису међу онима који галамом, ћутањем, сједењем или дизањем руку по нечијем наређењу скупљају хиљаде и хиљаде марака на рачунима.

Живот у Српској никада није био лак. Од рата, када смо кренули од нуле, па ни сада, али народ, онај обичан народ се стално бори и живи у нади да ће бити боље, а онда се деси да им неке усијане главе кроје судбину. Додуше, има и политичара који се истински боре за суграђане, али све показује да је, ипак, више оних других. Крајње је вријеме да буде стављена тачка на такво понашање. На свим странама, јер сви морају бити коначно на једној, а то су Република Српска и њен народ. Зар је толико тешко сјести и разговарати као озбиљни и одговорни људи? Не смије бити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.