Покварена грамофонска плоча

Овако редом коментаришу наши радници који се ових дана поново пријављују на конкурсе из Њемачке и Словеније.

Потражња је опет велика, у јануару и фебруару 1.036 огласа објавили су Словенци, а у исто вријеме Нијемци су нам издали 71 радну дозволу. А таман смо стидљиво отворили тему о заустављању одлива радне снаге, свјесно лажући сами себе о разлозима за наводни одлазак радника у друге земље.

Истина је много једноставнија јер су им због пандемије иностране газде својевремено подијелиле отказе па су морали да се врате кући. Створили су тако привид позитивног тренда, али само за кратко.

Појачане економске активности у свијету проузроковане попуштањем мјера донијеле су и њима повратак на старо. А кратки одмор у отаџбини радничку кнедлу у грлу и подсјетник на разлоге због којих су се и први пут одлучили на бијег у непознато.

Иако су кратко боравили у родној груди, имали су довољно времена да саслушају медијске наступе синдикалних вођа који су, због радничког “статуса кво” који траје годинама, највише личили на покварену грамофонску плочу која константно понавља једно те исто.

Уз константну репетицију о никад оствареном (задовољавајућем) повећању минималца, синдикална плоча годинама “прескаче” и понавља пароле о мобингу, непоштовању радничких права, колективном уговору, прекомјерном радном времену, тринаестој плати, маратонским преговорима и ко зна чему све још.

Повратнички дежа ви подсјетио их је зашто у туђини за 1. мај никада не отварају домаће портале, јер не желе да им поново запиње радничка кнедла у грлу због флоскула о правима које тај дан могу прочитати.

Управо су, уз владајуће, годинама несмјењивани синдикални прваци, гастарбајтерима највећи кривци за њихове тужне судбине. Због свега наведеног радници/повратници у Српску корона паузу су доживјели као још један шамар у лице.

Зато су овај пут окренули други образ (да мање боли) и, са кофером у руци, почели опет да вјерују у бајку да су стране газде боље и праведније.  Да трагедија буде већа у њу вјерују чак и кад се, што је чест случај, поменута бајка испостави као нетачна.

“Али бар су боље плате”, рећи ће већина да би оправдала останак у туђини.

И тако са дипломом медицинског факултета развози брзу храну по Минхену или конобарише у биртију у Гросупљу крај Љубљане.

Тако ће бити све док неко од нас не подигне иглу са покварене плоче, добро је обрише и још једном покуша. Или проба са потпуно новом плочом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.