Погрешне адресе
БиХ је редовна тема на састанцима, сједницама, конференцијама, самитима те домаћим и иностраним округлим столовима, али мало шта је и уродило плодом, јер су појединци “битни” бесједници махом заговарали немогуће, а тога су да ствар буде гора и сами били свјесни. Али...
Ова земља је веома специфична што би сви одавно већ требало да знају и једноставно, као таква, тражи да одговори на сва питања буду усаглашени да би уопште могли да буду послати изван њених граница. Међутим, таквих одговора је све мање како вријеме одмиче, умјесто да их буде више јер би то показало да сазријевамо као друштво и да можемо сами бринути о себи.
Овако, с друге стране гледано, све је више него јасно. БиХ је толико година послије Дејтонског мировног споразума и данас земља под шапом високог представника и његових истомишљеника. Земља у којој још живе и раде они који не прихватају Дејтон јер њиме нису добили све што су хтјели, а то је БиХ само за њих. И зато свим силама још грабе ка том циљу, па макар и по цијену саме земље у коју се куну сваки дан, газећи њене институције, док друге са којима би требало да се договарају о свему оптужују да исте не поштују и блокирају.
Бошњачки политички представници, са посебним акцентом на министарку иностраних послова БиХ Бисеру Турковић, опасно играју на своју руку и све су прилике да ће тако и наставити, не марећи за посљедице. Турковићева и њој слични у овом мандату на заједничком нивоу власти у БиХ уписали су и превише самосталних иступа који су много коштали ову земљу и отварали нове кризе и прије него што је на претходне стављена тачка.
И тако су се становници овакве БиХ који више не знају како да се изборе са свакодневном неимаштином, сада додатно ојачаном поскупљењима, нашли у једном безобразном политичком вртлогу не криви ни дужни. Јер кривци за масу ствари и проблема у овој земљи јесу они на битним функцијама - имају новца, али изгледа немају воље да рјешавају проблеме оних који су им дали мандате у руке.
Домаће политичке игре без граница трају и зато лагано, али сигурно идемо ка дну. Тако понајвише вуче “политичко Сарајево” којем је Дејтон само тек неки безвриједни папир који би под хитно требало мијењати, али на начин како они напишу, одреде или нареде. Уз миг странаца са којима се и те како добро слажу само када инструкције из страних центара моћи иду њима наруку.
Да су појединци из бошњачког политичког блока упутили барем само један искрен позив на дијалог представницима друга два народа да сједну за сто и отворено разговарају о спорним стварима, или прихватили позиве који су им често стизали, не би узалуд упорно слали писма на погрешне адресе.
Али њима су, по свему судећи, дражи странци. Мада то не би требало да чуди јер су их управо они и навикли да добијају готово све и кад год пожеле. О БиХ и њеној будућности прво би требало да разговарају, и то унутар њених граница, они који од ње тренутно узимају највише, а дају јој најмање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
